Suverenitet i dugovi

Uzmimo da neko traži kredit u banci zato što je suverena osoba. Ili, da traži da dužničke obaveze izvršava novim kreditima. Da li bi individualna suverenost bila dovoljan razlog da se dobije ili refinansira kredit? Postoji li takvo suvereno pravo?

Odgovor je, čini se, drukčiji ako je reč o državi. Odluka o budžetu, dakle o potrošnji i prihodima, pa tako i o njihovoj razlici, dakle o fiskalnom deficitu ili suficitu, jeste suverena i svaka država ima pravo da o tome odlučuje suvereno – što implicira da može da se zaduži koliko smatra da je potrebno ili koliko želi. Ovu implikaciju ne vide mnogi koji smatraju da inostrani poverioci ne poštuju državni suverenitet kada odbijaju da odlože ili refinansiraju suverene dugove i, dakle, ukidaju demokratiju jer narodu oduzimaju nadležnost nad odlukama o javnim finansijama.

Da li se suverenost može sačuvati uspostavljanjem sopstvene centralne banke koja štampa onoliko novca koliko je potrebno da bi se finansirale javne obaveze? Odgovor je negativan. Najpre, zemlja će trgovati sa svetom, pa će morati da vodi računa o tome koliko stranog novca može da dobije u razmenu za sopstveni, dakle o kursu. No, potom, potpuno autarhična privreda mora da vodi računa o tome koliko robe može da se dobije za određenu količinu novca, dakle o inflaciji.

Ukoliko je potrebno sve više novca da bi se obezbedila ista količina robe, hiperinflacija će potpuno ukloniti sposobnost budžeta da se finansira štampanjem para i suverenost da se odluči šta se hoće i da se država zaduži koliko hoće neće postojati.

Greška je u shvatanju suverenosti. To nije pravo, već odgovornost. Suverena je ona država, uostalom kao i bilo koji pojedinac, koja preuzima one obaveze koje može da izvršava. Ona dakle koja je odgovorna, ne ona koja je samovoljna.

 
Blic, 30.11.2011.

Peščanik.net, 30.11.2011.