Sve bliže dno

Međunarodna istraživačka platforma „Civicus Monitor“ koja u saradnji sa više od 20 autoritativnih partnera iz civilnog sektora prati stanje građanskih sloboda okupljanja, udruživanja i izražavanja u 198 zemalja i teritorija sveta, i na osnovu prikupljenih informacija ocenjuje prostor građanskih sloboda jednom od pet mogućih ocena – otvoren, sužen, opstruiran, pod represijom i zatvoren – upravo je objavila izveštaj za 2025. godinu.

Ocena Srbije u izveštaju za 2025. je – „pod represijom“. Loša ocena, druga najniža (lošija je samo „zatvoren prostor“) koja se odnosi na države u kojima je prostor za ostvarivanje prava i delovanje građana vrlo ograničen, a neslaganje sa vlašću podrazumeva teške posledice, uključujući nasilje, sudski progon i zatvorske kazne.

Sa takvom ocenom Srbija je blizu dna, u društvu zemalja poput Pakistana, Gruzije, Zimbabvea ili El Salvadora. Sa prostora bivše Jugoslavije samo Kosovo je tu, svi drugi su bolje ocenjeni.

Svoju i dosada slabu ocenu, „opstruiran prostor“, Srbija je ove godine zamenila još gorom – „pod represijom“. A našla se i na posebnoj listi za posmatranje zemalja sa naročito ozbiljnim nastupajućim pretnjama po građanske slobode.

U izveštaju se ukazuje na „veliku i rastuću represiju kojom vlasti reaguju na kontinuirane studentske i građanske proteste“. Konstatuje se da su „osnovne slobode u dubokoj krizi, a da država nastoji da uguši svaki vid neslaganja“, kao i „da se demonstranti suočavaju sa policijskim nasiljem, napadima grupa bliskih vladajućoj stranci, masovnim hapšenjima, nadzorom i odmazdom“. Naglašava se da „odgovorni za nasilje nad demonstrantima uživaju nekažnjivost“ a kao stvari koji dodatno podižu tenzije, navode se pomilovanja pojedinaca optuženih za napade na demonstrante i kontra skupovi, odnosno kampovi koje organizuje vlast posebno oko i ispred glavnih državnih institucija u Beogradu.

Izveštaj poziva vlasti u Srbiji da hitno obustave nasilje i politički motivisana krivična gonjenja, povuku izmene zakona koje bi kriminalizovale mirna okupljanja i pokrenu nezavisne istrage o zloupotrebama policijskih ovlašćenja i nezakonitom nadzoru.

Istovremeno je upadljivo i veoma indikativno da vlast u Srbiji vuče direktno suprotne poteze, kao da se podsmeva preporukama iz izveštaja.

Vrlo ilustrativan, najmarkantniji primer je nedavno započeti proces u Višem sudu u Novom Sadu protiv grupe optuženih za navodni pokušaj rušenja ustavnog poretka, klasičan montirani politički proces. Jedini „dokaz“ optužbe je nezakonito snimljen razgovor koji su u javnost prethodno plasirali režimski tabloidi, a u krivičnoj prijavi se čak i ne navodi šta su okrivljeni zaista rekli, šta je snimljeno, već se tumači šta su mislili. Da se radi o predstavi za narod u svrhu zastrašivanja, a bez iole racionalne podloge, govori i činjenica da se polovini optuženih sudi u odsustvu. Kako god postupak bio okončan, to suđenje se, na njihov zahtev kad god da pristupe sudu, mora ponoviti.

U Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika, uprkos oštrim kritikama stručne javnosti, uporno figuriraju i odredbe kojima se želi kriminalizovati makar i najmanje protestno okupljanje na ulicama i trgovima, uz odredbe po kojima bi se, kao u doba inkvizicije, kao krivično delo moglo tretirati čak i samo čitanje, samo „svestan pristup“ određenom informativnom materijalu koji bi vlast mogla prepoznati kao „antidržavni“.

A uprkos vrlo velikom broju očiglednih i dokumentovanih primera grubih prekoračenja ovlašćenja, zloupotrebe sile pa i sasvim očigledno nespornih krivičnih dela izvršenih od strane od pripadnika policije, nije poznato da je bilo ko od aktera procesuiran. To potvrđuje i gotovo istovremeno objavljeni godišnji izveštaj „Reportera bez granica“ o kršenju slobode izveštavanja i nasilju nad novinarima u kom se konstatuje da su više desetina napada na novinare izvršili upravo pripadnici srpske policije a da nije procesuiran ni jedan.

Svakom iole odgovornom i dobronamernom je jasno da je sve mučnija i napetija situacija u antagonizovanom društvu vrlo opasna i da zahteva da vlast prestane sa represijom, gaženjem ustavnih garancija građanskih prava i sloboda, selektivnom primenom zakona i neodgovornošću za zloupotrebu ovlašćenja, nesrazmernu upotrebu sile, čak i torturu, i to što pre, bez odlaganja.

Ali ako u sebe zaljubljena vlast, čas bahata, čas uplašena, nije u stanju da to shvati nije ni teško pretpostaviti da bi Srbija u narednoj godini, mogla dotaći samo dno. Ne samo u izveštaju Civicus Monitora.

Peščanik.net, 11.12.2025.