Priča o tome da li je doktorat Siniše Malog plagijat je završena. Polako zamiru i odjeci na odluku Etičkog odbora kojom je ovaj doktorat proglašen plagijatom. Sada se postavlja pitanje šta treba raditi nakon formalnog okončanja višegodišnjeg brukanja Univerziteta u Beogradu. Ovo pitanje proizilazi iz opšteg stava da je plagiranje Siniše Malog samo jedan od velikog broja problema koji danas postoje u urnisanoj Srbiji.
Slučaj Siniše Malog je i interna stvar Univerziteta, ali itekako ima i najširi društveni značaj. Ovaj slučaj je tokom nekoliko prethodnih godina pokazao na kojim instancama Univerzitet u Boegradu treba da otklanja nedostatke. Na drugoj strani, on je aktuelizovao pitanje da li prevarant može da obavlja neku javnu funkciju. Ako želimo temeljnu promenu nakaradnog sistema, koji u Srbiji postoji dugi niz godina, onda je neophodno da svim otvorenim problemima i pitanjima pristupimo nepristrasno i objektivno. Tek ako se i prema ovima i prema onima budemo odnosili na jednak način, postoji mogućnost da od Srbije napravimo civilizovanu zemlju u kojoj su institucije jake, a propisi neprikosnoveni.
Sa svim ovim u vezi, a što se tiče univerzitetskih stvari, smatram da treba krenuti od Etičkog odbora. U odluci o doktoratu Siniše Malog Odbor je, između ostalog, rekao: „… imajući u vidu… posebno da je činjenično stanje relevantno za odlučivanje u suštini nesporno i lako utvrdivo prostim poređenjem predmetne doktorske disertacije Siniše Malog sa radovima drugih autora… U vezi sa relevantnim činjeničnim stanjem Odbor nalazi da je ono nesporno i da proizlazi iz prostog poređenja predmetne doktorske disertacije sa radovima drugih autora, pa je Odbor odlučio da sam utvrdi relevantno činjenično stanje izvođenjem dokaza…“
Ovo što je Odbor sada rekao u potpunoj je suprotnosti sa onim što je uradio letos. Prvo, članovi Odbora su tada tvrdili da im nije jasno kako stoje stvari, pa da zato moraju da se obrate FON-u, a sada kažu da je činjenično stanje lako utvrdivo, mada se od letos ništa nije promenilo. Drugo, letos Odbor nije hteo da se bavi dokazima koje je prikupio gospodin Karapandža, nego su tražili da FON to radi, a sada su, eto, odlučili da sami utvrde činjenično stanje. Ovo nedvosmisleno ukazuje na to da je letos Odbor bio instrumentalizovan kako bi radio u pravcu zataškavanja afere oko Siniše Malog. (Ovo što su sada uradili, članovi Odbora su mogli da urade još u junu, ali nisu hteli. Na sednici Odbora, kada se prvi put diskutovalo o doktoratu Malog, predložio sam kolegama u Odboru da se odmah izjasnimo jer sam smatrao da je stvar jasna da jasnija ne može biti, a rekao sam i da smatram da je sporni doktorat očigledno plagijat. Niko od prisutnih članova Odbora ni reč nije rekao ni o mom predlogu ni o izjašnjenju, samo se ćutke prešlo na sledeću tačku dnevnog reda, a ništa od ovoga što sam rekao nije ušlo u zapisnik. Na sledećoj sednici, u julu, odlučili su da se obrate FON-u za razjašnjenja.)
Da nije bilo blokade rektorata, koja je dovela do kapitulacije određene interesne grupe na Univerzitetu, čija je namera bila da podilazi vladajućoj garnituri otezanjem procesa u vezi sa doktoratom Siniše Malog, ne bi se desilo da za članove Etičkog odbora, bez ikakvih razjašnjenja dobijenih od FON-a, činjenično stanje odjednom postane lako utvrdivo, a ne bi se setili ni toga da sami, bez FON-a, uvidom u dokaze koje mesecima imaju pred sobom, mogu da ustanove da li je u pitanju plagijat.
Etički odbor je letos postupio nečasno. Sadašnja odluka i prateće obrazloženje su najbolji dokaz za to da je Odbor radio u pravcu zataškavanja afere oko doktorata Siniše Malog. Zato mislim da je kao prvi sledeći korak na putu sređivanja stvari na Univerzitetu neophodno raspustiti Etički odbor u sadašnjem sastavu. Takav stav sam imao i ranije, te sam u okviru ostavke na mesto u Odboru, koju sam poslao Senatu, napisao:
„Kao telo nadležno za to, a i kao osobe kojima je bitan ugled Univerziteta, pozivam vas da raspustite Odbor za profesionalnu etiku u sadašnjem sastavu i izaberete novi koji bi imao hrabrosti da rešava pitanja iz svoje nadležnosti, a ne da na sramni način to izbegava, kao što je uradio kada je u pitanju bio Siniša Mali. Na žalost, imao sam priliku da se lično uverim u to da neki od vas imaju snishodljiv i ulizičko poltronski odnos prema vladajućoj nomenklaturi, koji ide dotle da se zaboravlja šta su etika i moral, ali se nadam da je takva samo ubedljiva manjina u Senatu. Stoga verujem da ćete imati smelosti da se uključite u rešavanje pitanja plagijata Siniše Malog, a to sa ciljem sprečavanja daljeg srozavanja ugleda našeg Univerziteta.“
Senat tada nije raspustio Etički odbor i tako sada imamo ispravnu presudu o doktoratu Siniše Malog, ali donetu od kompromitovanog tela Univerziteta. Zbog neodgovornog pristupa Senata prema tome kako je i šta Etički odbor letos radio, kao i zbog indolentnog ponašanja za vreme blokade rektorata, smatram da dobar deo članova Senata treba smeniti. Kalkulantstvo udvorica, koje izgleda predstavlja način rada Senata, nikada neće dovesti do ozdravljenja Univerziteta. Naprotiv, dugoročno gledano, taj model ponašanja je još štetniji od blatantnog kršenja propisa, jer stvara predstavu da je ispravno muljati i biti poltron. U obrazovnoj instituciji kakav je Univerzitet, gde treba da se formiraju intelektualci, beskičmenjaštvo i koristoljublje ne smeju biti poželjne i preporučujuće osobine, ni na jednom mestu, a pogotovo ne u Senatu.
Pored ovih, smatram da treba smeniti ili adekvatno sankcionisati i sve one na Univerzitetu koji su bili aktivni saučesnici u zataškavanju afere oko doktorata Malog. Tek tada će moći da se kaže da je Univerzitet čista i zdrava institucija koja onda može da posluži kao primer drugima šta i kako treba raditi. Dakle, neophodno je pozvati na odgovornost sve one koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem doveli Univerzitet do ivice propasti. Sve do jednog, bez izuzetka.
Slobodan Prvanović sa Instituta za fiziku 15.7.2019. podneo je ostavku u Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.
Peščanik.net, 02.12.2019.