Rektorat UB, foto: Peščanik
Rektorat UB, foto: Peščanik

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu, postupajući po žalbi rektorke Univerziteta u Beogradu broj 612-2294/10-19 od 08.11.2019. godine (sa priloženim inicijalnim žalbama) i po žalbama Siniše Malog i njegovih punomoćnika advokata Andrije Đurovića i advokata Nemanje Vasiljevića od 14.11.2019. godine, izjavljenim na Odluku Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka 05-01 broj 131 od 28.10.2019. godine, na sednici održanoj 21.11.2019. godine, na osnovu člana 6. stav 3. Pravilnika o utvrđivanju neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova („Glasnik Univerziteta u Beogradu“, br. 193/16, 196/16, 197/17, 199/17 i 206/18), doneo je

R E Š E Nj E

PREINAČUJE SE Odluka Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka 05-01 broj 131 od 28.10.2019. godine i utvrđuje neakademsko ponašanje Siniše Malog prilikom izrade doktorske disertacije „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji“, koju je imenovani odbranio na Fakultetu organizacionih nauka 2013. godine, tako što je doslovno preuzeo tekstove drugih autora bez navođenja imena autora i izvora iz kojih je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeležavanja preuzetih delova, čime je učinio povrede Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu iz člana 22. (plagiranje).

Odbacuje se zahtev Siniše Malog za preispitivanje odluke Nastavno- naučnog veća FON-a 05-01 broj 131 od 28.10.2019. godine, kao nedozvoljen.

Obrazloženje

U ponovljenom postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja Siniše Malog pri izradi doktorske disertacije, a po Rešenju Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu broj 612-2294/2-19 od 17.07.2019. godine, Nastavno-naučno veće Fakulteta organizacionih nauka na sednici održanoj 28.10.2019. godine, donelo je Odluku kojom se usvaja Izveštaj Etičke komisije Fakulteta od 26.10.2019. godine i utvrđuje da ima elemenata neakademskog ponašanja Siniše Malog pri izradi doktorske disertacije pod nazivom „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji“, kao i izvesnih odstupanja od akademskih pravila citiranja i predložilo izricanje mere javne osude Siniši Malom.

Protiv Odluke Nastavno-naučnog veća rektorka Univerziteta u Beogradu je blagovremeno, 8. novembra, Odboru za profesionalnu etiku Univerziteta izjavila žalbu čiji sastavni deo su pet inicijalnih žalbi zaposlenih u nastavnom i naučnom zvanju na Univerzitetu zbog svih zakonom predviđenih razloga. Takođe, i Siniša Mali sa punomoćnicima blagovremeno je 14. novembra, Odboru dostavio žalbe zbog svih razloga predviđenih zakonom.

Odbor za profesionalnu etiku, na sednici održanoj 21.11.2019. godine, razmatrao je žalbenu Odluku Nastavno-naučnog veća, Izveštaj Etičke komisije i Mišljenje Stručne komisije, kao i navode iznete u žalbama i odgovorima na žalbe i našao da je osporena Odluka Nastavno-naučnog veća nezakonita, jer je bez jasnog obrazloženja, bez opisa i kvalifikacije radnje neakademskog ponašanja, da činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, kao i da nije postupljeno po zahtevima iz Rešenja Odbora od 17.07.2019. godine, zbog čega je ista morala biti preinačena.

Odbor je prilikom odlučivanja po žalbama utvrdio da su u ovom postupku izvršene određene povrede postupka u svim njegovim fazama od strane organa Fakulteta organizacionih nauka (NNV, Etičke komisije i Stručne komisije), uz očiglednu nespremnost ovih organa da postupaju po nalozima Odbora radi otklanjanja tih povreda, kao i nespremnost ovih organa da utvrde istinito i potpuno činjenično stanje relevantno za rešenje ove stvari.

Međutim, imajući u vidu preterano dugo trajanje ovog postupka, nespremnost postupajućih organa da otklone pojedine povrede postupka, a posebno da je činjenično stanje relevantno za odlučivanje u suštini nesporno i lako utvrdivo prostim poređenjem predmetne doktorske disertacije Siniše Malor sa radovima drugih autora, Odbor smatra da su počinjene povrede postupka bez značaja za okončanje ove pravne stvari.

Odbor za profesionalnu etiku je konstatovao da Etička komisija, Stručna komisija i Nastavno-naučno veće Fakulteta organizacionih nauka nisu ispunili svoj zadatak. Naime, Stručna komisija je u svom Stručnom mišljenju od 3.4.2019. godine navela da je analizirana doktorska disertacija rezultat „samostalnog naučno-istraživačkog i stručnog rada Kandidata“, kao i da propusti u radu „po obimu i značaju nisu doveli u pitanje osnovne naučne doprinose i originalnost ovog rada“ (str. 9). U istom mišljenju je navedeno da je više nego evidentno da „postoje delovi teksta gde su morali da se koriste znaci navoda“, a „ukupan obim rada za koji je Stručna komisija identifikovala ovaj propust iznosi oko 7% Utvrđeni procenat nije uključio korišćenje doktorske disertacije S. Hailemariama. Naime, Stručna komisija je navela da je „Kandidat koristio ovaj rad kao polaznu osnovu u obradi pojedinih pitanja. Dalje, evidentno je da pomenuti rad nije naveden u spisku korišćenih izvora. Međutim, neosporno je da je Kandidat pojedine delove i navode vrlo korektno i uredno citirao u tekstu disertacije, pozivajući se na originalne radove, u izvesnim slučajevima čak i preciznije od samog Hailemariama… Konačno, postoji određeni obim gde je identifikovan značajan stepen sličnosti sa pojedinim delovima disertacije.“ U ponovljenom postupku, Stručna komisija je u svom mišljenju od 23.10.2019. godine ostala pri stavovima navedenim u prvom Stručnom mišljenju uz preciziranje da doktorska disertacija Siniše Malog ne predstavlja plagijat.

Etička komisija Fakulteta organizacionih nauka je u prvom postupku prihvatila mišljenje Stručne komisije. Međutim, u ponovljenom postupku, pri istom činjeničnom stanju i istom mišljenju Stručne komisije, Etička komisija je promenila svoj stav. Naime, ona je navela da „Stručna komisija nije dostavila detaljnu analizu stručnih primedbi navedenih u žalbama upućenih Etičkom odboru, te na taj način nije Etičkoj komisiju pružilo dovoljno činjenica…“ Konačno, Etička komisija zaključuje da „u disertaciji ima elemenata neakademskog ponašanja“, zbog čega je predložila da se Siniši Malom izrekne mera javne opomene.

Nastavno-naučno veće Fakulteta organizacionih nauka je u drugom postupku prihvatilo stav Etičke komisije da ima elemenata neakademskog ponašanja u izradi doktorske disertacije Siniše Malog. Međutim, za razliku od Etičke komisije, Nastavno-naučno veće je predložilo da se Siniši Malom izrekne najstroža mera – javna osuda.

Iz prikazane hronologije jasno proizlazi da organi i stručna tela Fakulteta organizacionih nauka nisu bili spremni da zauzmu jasan stav koji bi odgovarao prethodno utvrđenom činjeničnom stanju. U žalbenoj Odluci Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka se navodi da je utvrđeno postojanje elemenata neakademskog ponašanja, kao i izvesnih odstupanja od akademskih pravila citiranja. Najverovatnije je Nastavno-naučno veće Fakulteta organizacionih nauka ovakvom nepreciznom jezičkom formulacijom želelo da kaže da je utvrđeno neakademsko ponašanje, jer ako se utvrdi postojanje elemenata nekog ponašanja, onda to znači da je utvrđeno postojanje tog ponašanja. Uostalom, kako razumeti predlaganje najstrože mere (javne osude), ako nije utvrđeno postojanje neakademskog ponašanja. No, imajući u vidu da su u javnosti prisutna različita tumačenja ove jezičke konstrukcije, Odbor je odlučio da stav Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka tretira nedovoljno određenim.

U vezi sa relevantnim činjeničnim stanjem Odbor nalazi da je ono nesporno i da proizlazi iz prostor poređenja predmetne doktorske disertacije sa radovima drugih autora, pa je Odbor odlučio da sam utvrdi relevantno činjenično stanje izvođenjem dokaza i da na ovo primeni materijalno pravo predviđeno Kodeksom profesionalne etike i Pravilnikom o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova.

Dokazi koje je Odbor izveo i činjenično stanje koje je iz ovih dokaza utvrdio su sledeći:

Odbor je prvo poredio doktorsku disertaciju Siniše Malog sa doktorskom disertacijom Stifanos Hailemariam-a, pod nazivom Corporate Value Creation, Governance and Privatisation: Restructuring and Managing Enterprises in Transition – The Case of Eritrea (branjena na Univerzitetu u Groningenu, 2001. godine). Odbor je utvrdio da je na 35 stranica doktorata Siniše Malog doslovno preuziman (prevođen) tekst iz doktorata Stifanos Hailemariam-a. Preuziman tekst se u doktoratu Siniše Malog nalazi na sledećim stranicama:

– str. 14 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 11)
– str. 15 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 11, 12 i 13)
– str. 16 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 13)
– str. 18 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 4)
– str. 19 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 4, 6, 7, 13 i 14)
– str. 20 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 14, 15 i 16)
– str. 21 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 52 i 53)
– str. 22 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 51 i 53)
– str. 23 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 51 i 64)
– str. 24 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 64 i 65)
– str. 25 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 65 i 66)
– str. 26 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 66 i 68)
– str. 27 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 68, 69 i 70)
– str. 28 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 71)
– str. 29 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 71, 72 i 73)
– str. 30 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 73 i 74)
– str. 31 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 74)
– str. 34 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 51, 52 i 54)
– str. 35 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 54 i 55)
– str. 36 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 54 i 55)
– str. 37 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 63)
– str. 44 (preuzet Grafikon iz doktorata Hailemariam-a, str. 313 (A4-1))
– str. 56 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 56)
– str. 57 (preuzet Grafikon iz doktorata Hailemariam-a, str. 314 (A4-2))
– str. 58 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 56 i 57)
– str. 61 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 57 i 58)
– str. 62 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 58)
– str. 63 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 58 i 59)
– str. 64 (preuzet tekst i Grafikon iz doktorata Hailemariam-a, str. 59, 60 i 315 (A4-3))
– str. 65 (preuzet tekst i Grafikon iz doktorata Hailemariam-a, str. 60 i 315 (A4-4))
– str. 66 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 60 i 61)
– str. 67 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 61 i 62)
– str. 68 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 62)
– str. 69 (preuzet tekst iz doktorata Hailemariam-a, str. 62 i 63)
– str. 71 (preuzet Grafikon iz doktorata Hailemariam-a, str. 316 (A4-5))

Od 35 stranica na kojima je utvrđeno preuzimanje teksta, 30 stranica sadrže preko polovine preuzetog teksta, od čega su 16 stranica cele ili skoro cele preuzete (str. 19, 21-22, 24-30, 35, 56, 61-62, 64-65). Sve prikazane stranice se nalaze u drugom i trećem delu doktorata.

Na osnovu svega navedenog, Odbor je izveo nedvosmislen zaključak da je Siniša Mali doslovno preuzimao tekst iz disertacije Stifanos Hailemariam-a, prevodeći ga sa engleskog na srpski jezik. Pri tom, disertacija Hailemariam-a nije u radu nijednom citirana, niti se nalazi u spisku literature. Takođe, prilikom preuzimanja teksta nisu korišćena uobičajena i obavezna pravila označavanja preuzetog teksta, upotrebom znaka navoda. Jednostavno rečeno, autor je delove tuđeg autorskog i naučnog dela i rezultate tuđeg rada prikazivao kao svoje. Konačno, Odbor je uzeo u obzir i dve otežavajuće okolnosti. Prvo, na svim navedenim stranama nisu preuzimane izolovane rečenice ili delovi rečenica, već celoviti pasusi, a negde i čitave strane, koji predstavljaju jezičke i logičke celine. Drugo, sa preuzimanjem teksta preuzimane su i fusnote iz disertacije Stifanos Hailemariam-a. Od ukupno 96 fusnota, koliko sadrži doktorska disertacija Siniše Malog, preuzeto je čak 51 fusnota (npr. fus. 1 do 8, 12 do 23, 25 do 46). To znači da je preko 50% naučne aparature posredno citirano.

Nakon poređenja sa doktorskom disertacijom Stifanos Hailemariam-a, Odbor je izvršio analizu preklapanja teksta disertacije Siniše Malog sa knjigom Novi model privatizacije u Srbiji, čiji su koautori Boris Begović, Boško Živković i Boško Mijatović. Odbor je utvrdio preuzimanja na devet stranica, i to:

– str. 87 (preuzet tekst iz knjige Novi model privatizacije u Srbiji, str. 9)
– str. 88 (preuzet tekst iz knjige Novi model privatizacije u Srbiji, str. 9)
– str. 89 (preuzet tekst iz knjige Novi model privatizacije u Srbiji, str. 9 i 10)
– str. 90 (preuzet tekst iz knjige Novi model privatizacije u Srbiji, str. 10)
– str. 93 (preuzet tekst iz knjige Novi model privatizacije u Srbiji, str. 10)
– str. 94 (preuzet tekst iz knjige Novi model privatizacije u Srbiji, str. 11)
– str. 125 (preuzet tekst iz knjige Novi model privatizacije u Srbiji, str. 16)
– str. 126 (preuzet tekst iz knjige Novi model privatizacije u Srbiji, str. 12 i 16)
– str. 220 (preuzet tekst iz hnjige Novi model privatizacije u Srbiji, str. 15).

Od devet stranica, na dve stranice (str. 89 i 126) je preuzeto preko polovine teksta. Sve prikazane stranice se nalaze u četvrtom delu doktorata, osim poslednje, koja je deo zaključka.

Odbor je zaključio da je Siniša Mali doslovno preuzimao tekst knjige Novi model privatizacije u Srbiji, koautora Borisa Begovića, Boška Živkovića i Boška Mijatovića sa srpskog jezika. Kao i u slučaju preuzimanja disertacije Hailemariam-a, ova knjiga u radu nije citirana, ne nalazi se u spisku literature, a preuziman tekst nije označavan korišćenjem znaka navoda.

Prema odredbama člana 21. Kodeksa profesionalne etike, „u naučnoistraživačkom radu nije dozvoljeno plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje rezultata i autoplagiranje“. Ova zabrana se „odnosi na sve pisane radove nastavnog i naučnog osoblja i studenata Univerziteta (seminarski rad, diplomski ili završni rad, master rad, specijalistički rad, magistarski rad, doktorska disertacija, rad u časopisu, udžbenik, monografija, poglavlja u zbornicima i sl.)“.

Odredbom člana 22. Kodeksa profesionalne etike je definisano plagiranje na sledeći način: „Plagiranje je predstavljanje tuđih ideja ili tuđeg rada, u celini ili delovima, bez navođenja izvornog autorstva ili izvornika, odnosno protivzakonito prisvajanje tuđih intelektualnih tvorevina i naučnih rezultata i njihovo prikazivanje kao svojih, kao i: – doslovno preuzimanje teksta drugog autora, odnosno kopiranje iz elektronskih ili štampanih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti, bez navođenja imena autora i izvora iz kojeg je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeležavanja preuzetog dela;…“ Konačno, istim članom je predviđeno da „članovi akademske zajednice garantuju izvornost naučnih radova koje objavljuju, kao i tačnost u prikazivanju i navođenju informacija o poreklu ideja i navoda kojima su se u radu koristili.“

Pravilnikom o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja se uređuje postupak koji ima za cilj utvrđivanje postojanja neakademskog ponašanja na Univerzitetu u Beogradu i fakultetima i institutima u njegovom sastavu, a primenjuje se na sve pisane radove nastavnog i naučnog osoblja i studenata Univerziteta. Po ovom pravilniku, neakademsko ponašanje obuhvata plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje rezultata i autoplagiranje (čl. 1).

Odredbom člana 11 Kodeksa profesionalne etike je propisano da se akademska čestitost članova univerzitetske zajednice zasniva na „samostalnosti u akademskom i naučnom radu, odnosno sprovođenju originalnih naučnih istraživanja, predstavljanju vlastitih rezultata i na strogom poštovanju autorskih prava drugih“.

Pravnom ocenom svih navedenih činjenica, koje su evidentne i nesporne, proizlazi da se prilikom izrade doktorske disertacije pod nazivom „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji“ Siniša Mali neakademski ponašao, jer je u ovom radu utvrđeno postojanje plagiranja, i to doslovnim preuzimanjem tekstova drugih autora, bez navođenja imena tih autora i izvora iz kojih je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeležavanja preuzetih delova. Ovakvo ponašanje je suprotno ciljevima Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu, koji treba da očuvaju dostojanstvo profesije, unapređuju moralne vrednosti, štite vrednost znanja i podižu svest o odgovornosti svih članova univerzitetske zajednice na Univerzitetu u Beogradu.

Stoga je odlučeno kao u izreci ovog rešenja u prvom stavu.

U vezi sa navodima u žalbama punomoćnika Siniše Malog da su povređene odredbe postupka, jer se prvostepeni postupak vodio bez zahteva za utvrđivanje neakademskog ponašanja, kao i da je Siniša Mali bio onemogućen da učestvuje kao stranka u postupku, Odbor ističe da su ovi navodi neosnovani i bez uticaja na rešenje ove pravne stvari.

Naime, postupak je pokrenut na zahtev tadašnjeg rektora Univerziteta u Beogradu dana 11. jula 2014. godine, a povodom iznetih sumnji u originalnost doktorske disertacije Siniše Malog. Po navedenom zahtevu postupak je otpočeo i sprovedeno je niz procesnih radnji. U nedostatku propisane procedure utvrđivanja plagijata, a po analogiji sa postupkom sticanja doktorata, Izveštaj Komisije o odbranjenoj doktorskoj disertaciji je razmatran pred organima Fakulteta i Univerziteta. Postupak nije mogao biti završen u razumnom roku, upravo zbog nedostatka jasne procedure. Senat Univerziteta je juna 2016. god. usvojio nove pravilnike koji regulišu tela, proceduru i metodologiju utvrđivanja plagijata: Kodeks profesionalne etike Univerziteta u Beogradu, Pravilnik o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu i Pravilnik o postupku utvrđivanju neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova. Saglasno navedenim aktima, postupci koji se odnose na utvrđivanje plagijata, odnosno neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, a koji su započeti pre stupanja na snagu navedenih akata, treba da se okončaju po odredbama tih akata. U skladu sa tim, zahtev rektora i predmetna dokumentacija koja je bila na Univerzitetu predati su Etičkoj komisiji Fakulteta organizacionih nauka kako bi se započeti postupak završio po propisanoj proceduri. Etička komisija Fakulteta tada je konstatovala da zahtev ne sadrži sve elemente propisane opštim aktima, ali je ipak smatrala da zbog ozbiljnih optužbi, kao i činjenice da je na Fakultetu već razmatrana predmetna dokumentacija, isti može da uzme u razmatranje i nastavi postupak. Iz predmetne dokumentacije se jasno vidi da je Etička komisija postupila u skladu sa članom 5. Pravilnika o utvrđivanju neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova i 5.12.2016. godine dostavila prijavu Siniši Malom radi pisanog izjašnjenja, a on je svoj odgovor dostavio Fakultetu 14.12.2016. godine, tako da su neosnovane tvrdnje da je Siniša Mali bio onemogućen da učestvuje kao stranka u postupku i da nije imao priliku da se izjasni o činjenicama značajnim za odlučivanje. Takođe, Odbor za profesionalnu etiku, kao drugostepeni organ, uredno je dostavljao Siniši Malom spise koji se odnose na ovaj predmet.

Neosnovana je i tvrdnja punamoćnika Siniše Malog da su žalbe izjavljene od strane neovlašćenih lica. Naime, formalnopravno Odbor je dobio samo žalbu rektorke Univerziteta. Inicijalne žalbe nisu pravno samostalne žalbe, već predstavljaju deo žalbe rektorke Univerziteta. Prema Pravilniku o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, pravo na žalbu, pored lica kome je izrečena mera, ima samo podnasilac zahteva. Kako je zahtev svojevremeno podneo tadašnji rektor, pravo na žalbu ima samo rektorka Univerziteta u Beogradu. Na osnovu svega navedenog Odbor je konstatovao da je žalbu podnelo ovlašćeno lice.

U pogledu drugih povreda postupka Odbor smatra da bi ponovno vraćanje radi otklanjanja povreda bilo samo nepotrebno i enormno odugovlačenje, bez značaja za okončanje postupka. Povrede postupka bi bile relevantne samo ako bi mogle uticati na drugačije rešenje ove pravne stvari.

Primedbe na meru javne osude Odbor nije razmatrao, jer takva mera nije ni izrečena. Nastavno-naučno veće Fakulteta organizacionih nauka je u žalbenoj odluci samo predložilo izricanje mere javne osude, ali nije ovakvu meru izreklo niti je nadležno za njeno izricanje. Mere iz člana 16. Pravilnika o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu može izreći samo dekan Fakulteta organizacionih nauka na osnovu člana 5. stav 10. Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova.

Stoga je i odbačen zahtev Siniše Malog za preispitivanje predmetne odluke u delu u kojem se predlaže izricanje mere javne osude, kao nedozvaljen, jer mera javne osude nije ni izrečena.

Na osnovu navedenog, Odbor za profesionalnu etiku na sednici održanoj 21.11.2019. god., jednoglasno je odlučio da osporenu Odluku Nastavno-naučnog veća preinači kao u izreci, a na osnovu člana 6. stav 3. Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja, stranke mogu pokrenugi upravni spor pred nadležnim sudom u roku od 30 dana od prijema pismenog otpravka rešenja.

Predsednik Odbora za profesionalnu etiku

Prof. dr Vuk Radović

Preuzmite skenirano Rešenje

Univerzitet u Beogradu, 29.11.2019.

Peščanik.net, 30.11.2019.

Srodni link: Senat Univerziteta u Beogradu jednoglasno poništio doktorat Siniše Malog

PLAGIJATI