Sve predsednikove ovce

Smena upravnika Narodne biblioteke Srbije koštaće Demokratsku stranku izbora. Kada posle izbora Predsednik i njegovi drugari iz kraja budu tražili razloge za taj poraz, neće im to pasti na pamet. Razgovor koji će oni tada voditi izgledaće otprilike ovako: Nisu bile dobro složene boje na plakatima i lecima. Slogan nije bio upečatljiv. Bio je pogrešan raspored iznajmljenih bilborda. Oglasi nisu išli u pravo vreme, a loša je bila i raspodela vremena na emitere. Predsednik se kasno sreo sa Prvim reketom Srbije. Predsednikova desna jagodica ostala je u senci pa on na slikama nije izgledao dovoljno odlučno.

Taj trust mozgova na čelu sa sada već bivšim Predsedikom i nekadašnjim rukovoditeljem škole za moderne veštine neće biti u stanju da zamisli jednostavnu situaciju. Pometena srpska ovca, kako građanina Srbije vide Predsednikovi drugari iz kraja, ulazi u boks za glasanje kao da ide na klanje. Drhtavom rukom spušta vrh olovke na broj pokraj Predsednikove liste. U moždanom košmaru izbornih poruka, spotova, bilborda, letaka, obećanja, pretnji, ruka sluđenog glasača instinktivno bira najbučnije. I dotle je sve u redu. Na to su drugari iz kraja računali, jer ovce su, misle oni, predvidljive.

Ali, na tom mestu u priči dolazi do preokreta, koji oni nisu u stanju da shvate. U magnovenju, u glavi glasača sevnuće jedna zbrkana pomisao, nešto kao pitanje: Ko su ti ljudi za koje treba da glasam? Je l su to oni koji su onomad, sledeći nalog predsednika vlade Ivice Dačića smenili direktora Narodnog muzeja, kako se ono zvaše, Tasovca, ne – Ugrešića? Što da glasam za njih, a ne za onog ko je zaista vlast?

Za Predsednika i njegove drugare iz kraja nebitno je kako se dalje ova priča razrešava. Hoće li se srpski glasač svojom izbornom voljom vratiti u devedesete ili ne, za taj trust mozgova je drugorazredno pitanje. Jer u toj tački njihova priča je gotova.

Peščanik.net, 21.01.2012.