Tekuće i fluidno

Nekoliko dana nakon izbora, Ministarstvo zaštite životne sredine u tehničkom mandatu objavilo je konkurs za ustupanje na korišćenje deset ribarskih područja, na deset godina.

U isto vreme, Ministarstvo odbrane je zaključilo ugovor na pet godina za održavanje rezervoara za lož-ulje u kompleksu Jeminska Stena, vredan nešto više od milijarde dinara.

Par dana kasnije, početkom novembra, Uprava za igre na sreću zaključila je ugovor o nadogradnji informacionog sistema, na 24 meseca, za nešto manje od pet miliona evra.

Sve su to aktivnosti u periodu dok je vlada u tehničkom mandatu. Šta kaže zakon, sme li odlazeća vlada da radi ovo?

Tu počinju problemi – odredba o tehničkoj vladi sadrži formulaciju o „tekućim poslovima“. Takva fluidna odredba o tekućim poslovima ostavlja prostora za kreativno tumačenje. A kako je malo verovatno da će neko biti kažnjen jer je učinio nešto što nije eksplicitno zabranjeno (navikli smo se da se ne kažnjavaju ni oni koji rade ono što je zabranjeno), Vlada Srbije u tehničkom mandatu nije oklevala kad god je trebalo nekoga imenovati, raspisati nabavku ili konkurs, zaključiti ugovor.

Zakon o Vladi, naime , propisuje da Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise. Postoji izuzetak za propise i opšte akte – ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.

U Zakonu postoji i jedna eksplicitna zabrana – ne može postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.

Za gore pomenute ugovore i konkurse moglo bi se raspravljati da li su tekući poslovi, da li su bili neodložni i da li bi nastala šteta da su odloženi.

Vlada je, međutim, donosila odluke koje su nesumnjivo nezakonite. Imenovanje načelnika nekoliko upravnih okruga možda ne deluje kao odluka koja će naneti dugoročnu štetu budžetu ili zagorčati politički život novim vlastima. Ali svakako nije u skladu sa citiram eksplicitnom zabranom postavljanja državnih službenika na položaju.

Postoje i poslovi sa mnogo više nula, poput izgradnje puta Kraljevo-Novi Pazar, procenjene vrednosti oko 700 miliona evra. Dopunom posebnog zakona o „Moravskom koridoru“ (Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog koridora auto-puta E-761) deonica Kraljevo-Novi Pazar, sa krakom do Jarinja, dobila je „specijalni status“.

Zakon predviđa da Vlada bira strateškog partnera, na osnovu kriterijuma koji se propisuju podzakonskim aktom, u roku od 30 dana od dana stupanja zakona na snagu. I zaista, Vlada je usvojila, sad zadržite dah, Uredbu o kriterijumima i načinu izbora strateškog partnera i stručnog nadzora nad izvođenjem radova na realizaciji Projekta izgradnje dela infrastrukturnog koridora, kraka autoputa E-761, deonica Kraljevo-Novi Pazar, sa vezom Raška-Jarinje.

Deluje da se to uklapa u izuzetak od ograničenja usvajanja opštih akata, jer je reč o aktu čije je „donošenje vezano za zakonski rok“. Samo problem je u tome što je zakon stupio na snagu početkom jula, zakonski rok je istekao početkom avgusta, a vlada je čekala do 18. septembra da, u tehničkom mandatu, usvoji Uredbu, a odmah potom i raspiše javni konkurs za izbor strateškog partnera koji će izgraditi put. Ako je nešto dobro u celoj stvari, to je činjenica da je rok za prijavu na konkurs produžen do kraja novembra te postoji nada da će se ovaj postupak poništiti i sprovesti novi, u skladu sa zakonom.

Za čitaoce koji su prethodnu deceniju i po proveli na nekoj obližnjoj planeti ili u batiskafu na dnu okeana, dužan sam i pojašnjenje zbog čega su odluke vlade u tehničkom mandatu sada toliko važne, da je TS čak pokrenula i poseban sajt www.tehnickavlada.rs, a ranije nisu bile, iako je od 2012. do danas Vlada Srbije provela gotovo 800 dana u tehničkom mandatu.

Stvar je u tome što je isti režim, sa varijacijama u izboru marioneta u Nemanjinoj 11, plaćao u redovnom mandatu za ono što je naručeno i potrošeno u tehničkom. Ovoga puta račun plaćaju drugi, pa otud sumnja da će se lumpovati „za sve pare“. Jer, što gore – to bolje.

Kolika god šteta da je načinjena, pa čak ako nekim čudom neosnovano strahujemo i veće štete nema, neophodno je sprečiti da bilo koja buduća Vlada u tehničkom mandatu dobije prostor za ovakvo delovanje.

Stoga je nužno izmeniti propise, u prvom redu Zakon o vladi, i precizirati šta Vlada u tehničkom mandatu sme, a šta ne sme da radi.

A kad smo kod tehničkog mandata, u istom paketu treba precizirati i nadležnosti privremenih organa, u Zakonu o lokalnoj samoupravi. Privremeni organ, kaže zakon, obavlja „tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave“. Poljuljani legitimitet lokalnih vlasti u mnogim gradovima i opštinama, nakon rezultata republičkih izbora, mnogima neće biti razlog za ostavke i izbore. Želeće da očuvaju pristup javnim resursima i da omoguće, pored ostalog, finansiranje lokalnih medija koji su privatizovani i potom upregnuti u propagandnu mašineriju SNS-a. Za takve TS sprema portal nalik na www.tehnickavlada.rs na kome ćemo pratiti kako troše novac.

A tamo gde pokleknu i omoguće održavanje izbora, formiraće se privremeni organi koji bi morali da rade po novim pravilima.

Peščanik.net, 10.11.2026.