Teritorijalni svetovi

Navodno je došao kraj američke imperije i uopšte zapadne dominacije povlačenjem iz Avganistana.

I nastaje novo doba kinesko-ruske dominacije. Pa onda konačno i naše vreme. Koliko je to verovatno?

Moglo bi se iz mnogih komentara zaključiti da su Amerika i Zapad odgovorni za evroazijske probleme. Primer Avganistan, koji se konačno oslobodio. Uzmimo, međutim, samo jedan podatak. Koliko u Aziji ima zemalja sa nuklearnim naoružanjem? Uz Rusiju i Izrael ukupno šest. U Evropi, uz Rusiju, tri. U preostalom svetu samo je Amerika nuklearna sila.

Uzmimo sada da se SAD, UK i Francuska nuklearno razoružaju, da li bi se smanjio preostali broj nuklearnih sila ili bi se povećao? Ne mogu da vidim koja bi se od preostalih nuklearnih sila, koje su sve u Aziji, odrekla nuklearnog naoružanja. I zapravo bi se broj zemalja sa nuklearnim naoružanjem veoma verovatno povećao. Pored Rusije, Izraela, Kine, Severne Koreje, Indije i Pakistana sva je prilika da bi se Japan, verovatno Tajvan, svakako Iran, a to znači i Saudijska Arabija, a sva je prilika i Turska, naoružali nuklearnim bombama. Dosta nelagodno bi se osećale Australija i Indonezija i razmatrale nuklearno oružje, a moguće je i neke druge zemlje.

U meri u kojoj je ovo tačno ili zapravo predvidljivo ne može se izbeći zaključak da evroazijski problemi nisu uvezeni sa Zapada. Oni su azijski, a u slučaju Rusije rusko-azijski.

O kojim problemima je reč? U osnovi je gotovo uvek spor oko teritorija. Zapadne nuklearne sile nemaju teritorijalne sporove ni međusobno niti sa drugima. U Evropi su Rusija i Srbija zemlje koje nisu zadovoljne teritorijalnim dosegom svojih država. U Aziji praktično sve zemlje sa nuklearnim naoružanjem imaju teritorijalne sporove. Nezavisno od toga kako su oni nastali, a kolonijalno i imperijalno nasleđe jedan je od razloga, a ratovi i revolucije verovatno važniji, nuklearno naoružanje je jedno od sredstava sporenja kao i održavanja kakve-takve ravnoteže snaga.

Uzrok su dakle teritorijalni sporovi i njihova pretnja miru i stabilnosti ne samo u Aziji ili Evroaziji već i u ostatku sveta.

Uzmimo sada Balkan za primer. Važniji po evropski mir bi svakako bio primer Ukrajine i uopšte rusko nezadovoljstvo državnim teritorijama, a i strah za njihovo očuvanje, ali to ostavljam po strani. Najnoviji predlog, ne sasvim različit od takozvanog Janšinog plana, jeste da se o Bosni i Hercegovini dogovore Vučić, Milanović i Erdogan. U predlogu se ne pominje Kosovo, ali je jasno da bi bilo teško da ishodi pregovora o Bosni i Hercegovini nemaju uticaj i na kosovski teritorijalni spor.

Kako bi mogao da izgleda ishod, predlog rešenja tog trilateralnog posredovanja? Problem koji bi trebalo da se reši ne mora da bude viđen teritorijalno mada je jasno da je osnovna motivacija da se nekako dođe do prisajedinjenja srpskih teritorija sa Srbijom. Uzmimo da se uz to namire Hrvatska i Turska teritorijama Herceg-Bosne odnosno bošnjačke Bosne. Uz ujedinjenje Kosova sa Albanijom. To bi značilo da se Srbija graniči sa Turskom u Sarajevu, a sa Albanijom kod Merdara. Hrvatska i Turska bi imale granicu u Mostaru. To bi tako moglo da bude de facto ili de jure.

Ishod bi trebalo da bude da se odluke o sukobljenom Balkanu donose u Ankari, Beogradu, Zagrebu i Tirani. Iz čega bi bili isključeni Brisel i Vašington.

Uzmimo konačno teritorijalne sporove koji ne mogu da se razreše tako što će moćni centri odlučivati i dobićemo stanje stvari koje je bilo karakteristično za Evropu pre stvaranja i širenja Evropske unije, a sada je delimičan opis azijskog stanja stvari. Niz teritorijalnih sporova među velikim i ako ne uvek moćnim onda svakako mnogoljudnim zemljama gde se ravnoteža održava nekom vrstom ravnoteže snaga uz pomoć nuklearnog naoružanja, sopstvenog ili savezničkog. Ako ovog drugog nema, onda nema druge nego da se izgrade sopstvene nuklearne sposobnosti.

Novi centar sveta je, kaže se, Azija. Ovo je tačno u onom smislu koji je svojevremeno odredio Martin Vajt. Pre je od stabilnosti Evrope zavisila stabilnost u svetu, danas svetska stabilnost i bezbednost zavise od Azije. To su teritorijalni problemi koji nose rizik balkanizacije, kao što vidimo na preostalom teritorijalno nezadovoljnom Balkanu.

Novi magazin, 05.09.2021.

Peščanik.net, 08.09.2021.