Tetka Štefice Cvek

Za promenu, vlast ove godine nije iznenadio neočekivani sneg usred decembra nego – neočekivano veliki broj demonstranata po tako lošem vremenu. Iznenađenje je tim veće što se vlast sedam dana svojski trudila da do ponovljenog protesta ne dođe. U svakom slučaju, više se trudila da ukloni protest sa medija nego što se trudila da ukloni sneg sa ulica, ali ni umanjivanje broja učesnika (i sekiracije koju je taj broj izazvao) ni izmišljanje pretnji koje je „čeljade“ režima dobilo – ne samo da nije odvratilo ljude od dolaska na protest nego je čak i uspelo da udvostruči broj demonstranata.

No, vlast se uzda u svoju naprednu matematiku. Ako je uspela da proda priču da jedan mali (3% ukupnog broja korisnika) kablovski operater košta koliko i dve etablirane televizije sa nacionalnom frekvencijom (naravno pod uslovom da državni Telekom kupuje partijskog operatera, a partijski operater kupuje dve televizije) onda će uspeti da proda i priču o šačici demonstranata koji se služe optičkom varkom (trče sa čela na kraj kolone kako bi izgledalo da ih je više?).

A onda će preći na napredni srpski jezik po kojem kritičari režima „najstrašnije vređaju vlast“ (na maleckom tviter prostoru), a vlast im pred milionskom publikom „kulturno“ uzvraća da su ološ koju treba prebiti jer samo želi nasilje i vlast (za razliku od vlasti koja ne želi vlast pa zato na lokalne izbore u Lučanima izvodi brojnu pešadiju, motorizovane jedinice bez registarskih tablica, a bogami i siledžije koji posmatračima iseku gume?).

Na to će nadovezati malo napredne geografije po kojoj nemamo ni metar Kosova ali se vlast lavovski bori da ne izgubimo i taj metar koji nemamo, a baš u tom trenutku (koji traje sedam godina!) „Haradinajevi Srbi“ organizuju proteste u Beogradu (umesto da lepo, kao ne Haradinajevi Srbi, tom istom Haradinaju obezbeđuju skupštinsku većinu u Prištini?).

A onda se tome doda malo napredne fizike: po zakonu akcije i reakcije kritičko izražavanje i izveštavanje izaziva napad pištoljem, štanglom, paljevinom. Ako takav pokušaj ubistva i dospe u javnost (kao što se sada desilo sa napadom na novinara u Grockoj) vlast to osudi mlakim rečima i – kao što je Šteficina tetka za svaku situaciju imala životni primer iz Bosanske Krupe – krene da nabraja šta se sve njoj (vlasti a ne Štefici ili tetki) ružno dešavalo (obično samo onda kad nije bilo kamera, mikrofona ni svedoka) ne propuštajući da pritom pomene kako su oni koji su „stradali“ na strani vlasti nečija deca i nečije majke (za razliku od oponenata koji nisu ničiji?), mladići (od trideset i kusur godina?), čeljade (sa dvadeset dve, dok je devojčica od petnaest koju obljubi partijski funkcioner sama odgovorna?).

Stvarno, kad vidite koliko vlast mora da se trudi oko samo jedne šačice demonstranata – pa gde će vam duša sa tom najavom „Ja sam jedan od pet miliona“.

Peščanik.net, 17.12.2018.