- Peščanik - https://pescanik.net -

Treba braniti NBS (I)

Posted By Aleksa Anđelković On In Ispod Slajdera,Tekstovi | Comments Disabled

Kratak osvrt o potrebi za nezavisnom centralnom bankom

Rezultat znamo: Narodna skupština Republike Srbije je 4. avgusta (subota) 2012. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Predsednik Republike je istog dana doneo Ukaz o proglašenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Isti je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije broj 76/2012, takođe istog dana, i stupio na pravnu snagu dan kasnije, 5. avgusta 2012. godine. Ciničniji među čitaocima rekli bi da jedno od predizbornih obećanja, i to ono o kancelariji za brze odgovore, počinje da se ispunjava.

Kako je ovim izmenama i dopunama prethodila i debata u javnosti[1] u vezi uloge[2] (odnosno položaja i nezavisnosti) i pravnog okvira za rad Narodne banke Srbije (NBS),[3]  korisno je danas se podsetiti zašto je potrebna nezavisna NBS kao i kakva nezavisna NBS je potrebna. Ovaj tekst ima za cilj da pravno skicira: (1) pravni okvir u kojem je NBS do 5. avgusta 2012. godine ostvarivala funkciju centralne banke, (2) nekoliko razloga zašto je potrebno imati nezavisnu centralnu banku (odnosno centralnu banku van domašaja dnevne politike) i (3) o kakvoj nezavisnosti (odnosno kakvim vrstama nezavisnosti) mislimo kada govorimo o nezavisnosti centralne banke.

Počinjemo od osnova: Ustava Republike Srbije[4] (Ustav). Ustav NBS pominje samo u dva člana i to u članu 95 koji definiše NBS kao samostalnu centralnu banku koja podleže nadzoru[5] Narodne skupštine Republike Srbije[6]  i u članu 107 stavu 2. koji definiše pravo NBS da predlaže zakone iz svoje nadležnosti.

Ovakav šturi odnos Ustava prema NBS-u kao i ulozi i funkciji NBS-a, pokušan je da se nadomesti Zakonom o NBS.[7] NBS je ovim zakonom definisana kao centralna banka Republike Srbije (član 2, stav 1 Zakon o NBS) čiji je osnovni cilj postizanje i održavanje stabilnosti cena kao i, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, doprinošenje očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema i podržavanje ekonomske politike Vlade Republike Srbije, pri čemu poslujući u skladu sa načelima tržišne privrede (član 3 Zakona o NBS).

Zakon o NBS predviđao je kriterijume kao i institucionalne mehanizme za očuvanje svoje nezavisnosti. Navedimo samo neke: personalne kvalifikacije lica predloženog za guvernera (član 19 i 20), viceguvernera (član 21), razlozi za prestanak funkcije (član 26, 27 i 28), odnos NBS-a prema Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije (član 71 i 72), finansijska nezavisnost NBS (član 73 i 74), samostalnost u internoj organizaciji rada NBS (član 82).

Pa ipak, ni Ustav niti Zakon o NBS ne govore nam ništa o tome zašto je za potrebe postizanja i očuvanja stabilnosti cena potrebna nezavisna institucija. Zar posao čuvara stabilnosti cena ne može podjednako dobro obavljati neki drugi organ, npr. predstavnik grane vlasti koja je bliža volji većine naroda, odnosno predstavnik izvršne grane vlasti? Umesto nedostupnih upravljača iz kula od slonovače, ljudi iz naroda. Iskustvo drugih zemalja kao i iskustvo iz naše prošlosti pokazuju drugačije. Političke institucije nisu efikasne u očuvanju stabilnosti cena. Političke institucije teže da povećaju količinu novca van realnog rasta ekonomije i to iz razloga finansiranja potreba izvršne vlasti (isplata budžetskih davanja poput plata i penzija) i/ili povećanja ekonomskih aktivnosti (finansiranje razvojnih projekata).[8] Instrumenti koje centralna banka ima pred sobom za očuvanje cenovne stabilnosti instrumenti su dužeg trajanja, što dovodi do tenzija između predstavnika izvršne vlasti, koji rezultate žele brzo (ili makar do raspisivanja narednih izbora), i centralne banke. Nezavisnost centralne banke je upravo sredstvo za ostvarivanje osnovnog cilja – cenovne stabilnosti.

Da li kada govorimo o nezavisnosti centralne banke mislimo samo na jednu vrstu nezavisnosti? Čini se da je Zakon o NBS govorio o 4 vrste nezavisnosti[9] koje su tek zajedno činile NBS nezavisnom. Funkcionalna nezavisnost predstavlja nezavisnost NBS u određivanju instrumenata za ostvarivanje osnovnog cilja, odnosno pravo NBS-a da samostalno utvrđuje instrumente za sprovođenje ciljeva. Institucionalna nezavisnost predstavlja nezavisnost NBS u odnosu na druge državne organe uključujući tu i utvrđivanje razloga za prestanak funkcije. Personalnu nezavisnost čine kriterijumi za (od)branu NBS od izbora političkih funkcionera na funkcije u NBS. Finansijska nezavisnost predstavlja branu od uticaja državnih organa koju bi državni organi eventualno pokušali da ostvare putem ograničenja finansiranja NBS. Nezavisna je ona centralna banka koja je funkcionalno, institucionalno, personalno i finansijski nezavisna od drugih organa vlasti.

Iz teksta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS utisak koji se stiče je nesumnjiv. Usvojenim tekstom, nezavisnost NBS postala je žrtvom brzih odgovora nove vlade.

Autor je advokat iz Beograda.

Peščanik.net, 07.08.2012.

———–    

  1. Ali i oko javnosti. U tom smislu pogledati. ↑
  2. U predmetnu debatu uključili su se i neki od redovnih autora Peščanika. U tom smislu pogledati tekst Vladimira Gligorova: “Centralna banka i novi koncept” i tekst istog autora: “Uh to su rđavi razlozi“, tekst Miše Brkića: “Okupacija“, kao i karikature Predraga Koraksića Coraxa: http://pescanik.net/wp-content/uploads/2012/07/28.07.12-Danas.jpg i http://pescanik.net/wp-content/uploads/2012/08/06.08.12-Danas.jpg. ↑
  3. Položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije NBS-a uređeni su Zakonom o Narodnoj banci Srbije (Zakon o NBS) – Službeni glasnik RS, br. 72/2003, 55/2004, 85/2005, 44/2010 i 76/2012 ↑
  4. Službeni glasnik RS, br. 98/2006. ↑
  5. Ustav govori o nadzoru nad radom Narodne banke Srbije od strane Narodne skupštine, ali ne i kontroli.   ↑
  6. Član 95 u potpunosti glasi: Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara. Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira Narodna skupšina. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon. ↑
  7. Pomenimo samo da je Zakon o NBS donet 2003. godine na osnovu prethodno važećeg Ustava Republike Srbije i čini se da su odredbe ovog Zakona imale predstavljati hrabriji pravni okvir za ostvarivanje nezavisnosti NBS. ↑
  8. Izjava Dušana Bajatovića je u tom smislu paradigmatična: Koristio bih devizne rezerve i štampao novac za razvoj privrede. ↑
  9. U tom smislu pogledati članak Central Bank Independence in the EU: From Theory to Practice, Dr Lorenzo Bini Smaghi. Objavljeno u European Law Journal, Vol. 14, No. 4, July 2008, pp 446-460. ↑

PODRŽITE PEŠČANIK