Tri doktora u Beogradu a Vesića da i ne spominjem

U poslednjoj godini gradonačelnikovanja Beogradom, 2018. godine, Siniša Mali nije, po svemu sudeći, poslušao dobronamernu sugestiju da pogleda preporuke iz istraživanja, ocenjivanja i rangiranja gradova i opština u Srbiji po indeksu transparentnosti LTI¹ 2017 i nije, uz dodatnu analizu indikatora koji su bili ocenjeni nulom, zajedno sa gradskom upravom učinio nešto kako bi se poboljšala veoma slaba ocena transparentnosti Beograda.

Te 2017. godine Beograd je, u istraživanju koje je obuhvatilo 15 gradova i opština imao indeks 34, na skali od 0 do 100, što je bilo za dva indeksna poena lošije nego 2015. godine, kada su ocenjivane sve jedinice lokalne samouprave, a Beograd je bio na 98 mestu.

Siniša Mali dobio je tada i dodatnu preporuku, o čijoj bi se dobronamernosti moglo diskutovati – da pokuša da unapredi transparentnost primenom strategijskog menadžementa u upravljanju Beogradom, na način kako je to u svom „naučnom radu“ predstavio njegov kolega po tituli Nebojša Stefanović. I možda je problem baš u tome što Mali nije primenio konkretne preporuke TS već samo opšta mesta iz „naučnog rada“, kao što su: „U radu gradske uprave je neophodno uvažavanje principa upravljanja ljudskim resursima, odnosno stalna edukacija zaposlenih i obezbeđenje potpune javnosti u radu, što podrazumeva stalnu i otvorenu saradnju sa medijima“.

Takoreći, Nebojša, to je jezik koji razumemo! Ako smo neprekidno u medijima to znači da radimo transparentno, možda su zaključili Siniša Mali i „večiti drugi“, tada menadžer, Goran Vesić. Znači, nema potrebe da se objavljuju dokumenti; dovoljno je da na sajtu www.beograd.rs imamo izjave gradskih čelnika.

Vesić je, sa oficijalne pozicije „drugog“, od 2018. nastavio da sprovodi doktrinu (i doktorinu) transparentnosti po receptu Mali-Stefanović, zajedno sa jednim pravim doktorom, Radojičićem. Rezultat? Takvo shvatanje transparentnosti donelo je Beogradu u istraživanju LTI 2019 još nižu ocenu – 30 i plasman na 118. mesto među 145 gradova i opština.

Kao da ta nacionalna „slava“ nije dovoljna, Beograd se po transparentnosti istakao i na međunarodnoj sceni – u konkurenciji 26 evropskih glavnih gradova zakovan je na dno tabele u istraživanju koje su sproveli ogranci Transparency International. Zvanično, gradovi nisu rangirani jer je u ovom pilot istraživanju bilo samo 14 indikatora, već su svrstani u „zelenu“, „žutu“ i najlošiju, „crvenu“ kategoriju, gde se našao i glavni grad Srbije. Ali, kada se prebroje pozitivni i negativni indikatori, Beograd je sa samo tri pozitivna ubedljivo na dnu.

Nule je prestonica Srbije dobila zbog toga što na njenom sajtu nisu dostupni: izveštaj o realizaciji budžeta, zapisnici sa sednica skupštine, kontakti odbornika, etički kodeks za funkcionere, ugovori koje Grad potpisuje, rezultati glasanja na sednicama skupštine, raspored aktivnosti i sastanaka gradonačelnika, izveštaj o imovini gradonačelnika kao ni podaci o lobiranju. Gradske vlasti nisu odgovorile ni na dva zahteva za dostavljanje informacija – o ukupnim primanjima (platama, naknadama i drugim) koje su isplaćene gradonačelniku i odbornicima u 2017. godini i na zahtev da dostave važeće ugovore koje organi Grada Beograda imaju sa pružaocima usluga mobilne telefonije i pristupa internetu.

Obavezu iz Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja Beograd nije ispunio ni u okviru istraživanja LTI 2019.² A da ne bude sumnje da je možda reč o nekakvoj pizmi prema TS, već o sistematično negovanoj netransparentnosti svedoči činjenica da su, u skladu sa metodologijama tih istraživanja, u sva tri slučaja zahteve potpisali pojedinci, „obični građani“.

Što se tiče zahteva koje upućuje Transparentnost Srbija, Grad Beograd već nekoliko godina retko odgovara, ali je priredio iznenađenje pa je poslao nekoliko podataka traženih za istraživanje LTI 2019. Javnost je, međutim u prethodne dve godine ostala uskraćena za odgovore na pitanja TS u vezi sa (ne)radom na Lokalnom antikorupcijskom planu, sastankom sa Karićem o izgradnji „Tesla grada“, nezakonitom dodelom poslova nakon sprovedenih javnih nabavki, izgradnjom objekata javne namene u „Beogradu na vodi“…

Ali, kao što Beograd, umesto da kupi pet novih autobusa ili popravi postojeće, presipa 750.000 evra iz budžeta u džepove vlasnicima režimskih medija kako bi ovi uveravali Beograđane da je prevoz u gradu odličan, tako i gradonačelnik ima recept za poboljšanje transparentnosti. Dao je izjavu da je iz godine u godinu transparentnost Beograda sve bolja. Ako treba, to će da ponovi i Vesić, a ako nastavite da ih nervirate lošim ocenama, mediji, oni koji vas ubeđuju da je prevoz odličan, otkriće da meta tih lažnih istraživanja nisu Vesić i Radojičić, već predsednik čija je transparentnost gotovo ustavna kategorija.

Radojičić je, inače, svoju viziju rastuće transparentnosti zasnovao na objavljivanju na sajtu grada građanskog vodiča kroz završni račun budžeta za 2018. Postojanje građanskog vodiča kroz završni račun, što je inače odlična stvar, nije ocenjivano ni za LTI 2019 ni za međunarodna istraživanja. Ocenjivano je, međutim, postojanje završnog računa. A njega na sajtu Beograda nema. Šta to znači? Iz građanskog vodiča, uprošćene prezentacije, upoznate se sa osnovnim pojmovima i probranima brojevma, a ako poželite da vidite detalje – pojedine stavke, programe, kako je zaista utrošen budžet – neće moći. Ali razloga za nezadovoljstvo nema jer, ako ste uspeli da nađete građanski vodič, već se osećate kao pobednik. Naime, u vesti o „svečanom otvaranju” građanskog vodiča navodi se da se on nalazi na sajtu www.beograd.rs. Bez tačne adrese. Što je malo besmisleno kada se i ta sama vest nalazi na tom istom sajtu. Ako u pretragu na sajtu unesete „građanski vodič budžet“, dobićete – ništa. Ako redukujete pretragu na „građanski vodič“ dobićete dve vesti iz 2013. godine – o sertifikatu za ISO standard u oblasti zaštite životne sredine koji je dobila opština Zvezdara i da je Zvezdara prva opština u Beogradu koja je objavila građanski vodič kroz budžet.

Pošto na sajtu Beograda, za razliku od sajtova gotovo svih drugih opština i gradova u Srbiji, ne postoji posebna stranica o budžetu na koju bi vodio link sa banera na početnoj stranici, budžetska dokumenta nalaze se jednostavno tako što se iz horizontalnog menija „Gradska vlast“ u padajućem meniju izabere stavka „Gradska uprava“, pa iz vertikalnog menija „Sekretarijat za finansije“ i kada se otvori prezentacija sekretarijata, u vertikalnom meniju se pojavljuju kao stavke budžet, rebalansi i građanski vodiči. Nema izveštaja o izvršenju, o reviziji, nema informacija o javnoj raspravi o budžetu.

Ali, kad je već tu građanski vodič kroz budžet za 2019, hajde da pogledamo šta sadrži taj zipovani paket od 38. megabajta sa sedam fajlova. Pored standardnog i sasvim solidnog vodiča kroz budžet, sa grafikonima, osnovnim podacima, tabelama, i, konačno, direktnim linkom na budžet, u paketu su i power-point prezentacije šest gradskih sekretarijata. Sve su urađene po istom modelu: 5-6 stranica sa sličicama, vrlo malo teksta i bez ijednog broja – planiranih rashoda, procenjenih troškova. Najviše pažnje privlači prezentacija Sekretarijata za investicije koja se sastoji od naslovnog slajda i još tri stranice sa 11 fotografija i 60 (slovima: šezdeset) reči. Na sličicama su „najznačajnije kapitalne investicije u 2019. godini“. Među njima su „Jarbol sa istaknutom državnom zastavom“ i „Gondola Ušće-Kalemegdan“. Dve sličice imaju identične potpise „Uređenje otvorenih javnih prostora“. Za neke od ovih kapitalnih investicija podatke o predviđenim troškovima možete pronaći u građanskom vodiču kroz budžet, u tabeli o kapitalnim investicijama, gde se navodi koliko je utrošeno u 2018. godini i koliko je planirano za 2019. i 2020. godinu.

Pa tako, prema prezentaciji Sekretarijata, vrtić u naselju Altina je među najznačanijim kapitalnim investicijama u 2019, a prema građanskom vodiču, za ovu investiciju nije ni predviđen novac u 2019. dok je u u 2018. investirano kapitalnih 13 miliona – sedmina novca predviđenog za ubeđivanja Beograđana da je prevoz odličan.

Ceo novi kapitalni vrtić koštao je, dakle, 13 miliona, a, čitamo dalje iz tabele, „završetak izgradnje fiskulturne sale“ u školi u Surčinu 91 milion dinara.

Prema prezentaciji sekretarijata, dve najvažnije investicije u 2019. su stambeni kompleksi u Ovči i Kamendinu koje, međutim, u prikazu izvršenja budžeta za 2018. godinu nalazimo kao završene projekte: „U okviru Sekretarijata za investicije, tokom 2018. godine završeni su višegodišnji kapitalni projekti – izgradnja stambenog kompleksa u Ovči, u vrednosti od 856.000.000 dinara i stambenog kompleksa u Kamendinu, u vrednosti od 60.000.000 dinara. Stanovi su namenjeni socijalno ugroženim licima i daju se na korišćenje sa mogućim otkupom pod posebnim uslovima“. I pored toga, u 2019. planira se dodatnih 58 miliona za Kamendin, a za Ovču 64 miliona, pa još 15 miliona u 2020. godini. Ako pokušate da u budžetu razjasnite o čemu je reč, da li se grade dodatni stanovi, pored onih već svečano otvorenih, nailazite na dve otežavajuće okolnosti. Budžet (onaj teško pronađeni kroz lutanja po horizontalnim i vertikalnim menijima) je PDF načinjen od slika (jpeg-ova) i nepretraživ je. Kada ipak uspete da pronađete izgradnju stambenog kompleksa u Ovči, nema „nepotrebnih“ detalja – koliko stanova, koja faza. Obrazloženja budžeta, pogađate – nema.

Ova pitanja pretraživosti budžeta, postojanja obrazloženja, sve su to indikatori u LTI 2019 i nule za Beograd. Kao što su nule dobijene i za indikatore „Da li je održana javna rasprava o budžetu – anketiranje građana ili konsultativni skupovi?“ (podatak tražen na sajtu i zahtevom od gradskih vlasti) i „Da li je na sajtu objavljen javni poziv na javnu raspravu o budžetu?“.

Ova dva poslednja su posebno zanimljiva jer je gradonačelnik, onom prigodom kada nas je ubeđivao da je transparentnost sve jača, brža, bolja i veća, „još jednom pozvao sve građane na aktivno učešće u procesu pripreme budžeta za narednu godinu, kako bi budžetska sredstva bila utrošena u skladu sa potrebama građana, a sve u cilju boljeg i kvalitetnijeg života“.

Kako da učestvuju? Možda da na medijima (plaćenim da hvale prevoz) prate izjave gradskih čelnika koji će hvaliti nacrt, predlog i konačni usvojeni budžet?

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 17.09.2019.

1. Više o istraživanju i rangiranju LTI na stranici Transparentnosti Srbija.
2. Beograd je jedan od 10 gradova i opština koji nisu odgovorili na zahtev.