U sjajnom dokumentarcu iz 1972. godine slovačkog režisera Dušana Hanaka, „Slike starog sveta“, pred kamerom se ređaju stari, zaboravljeni, siromašni ljudi, teških, poneki tragičnih sudbina. Jedan od njih, dok ga gledamo kako, zapušten i musav, čuva kravu, čisti štalu, pretovara balegu i pod lupom čita novinske članke koje vadi iz njedara, pripoveda o letu na Mesec, stepenima rakete, prvoj i drugoj kosmičkoj brzini, lunarnom modulu. Zainteresovao se za sve to, kaže, nakon Gagarinovog leta u svemir. Film je bio zabranjen u Čehoslovačkoj, i nakon što sam ga video 1990. ili 1991. godine u pratećem programu Festa posvećenom upravo zabranjenim filmovima, razmišljao sam šta je bio razlog za zabranu. I jedino što mi je palo na pamet bila je upravo ta strašna diskrepancija između Sovjeta i Amerikanaca koji lete u svemir i unesrećenih ljudi u Čehoslovačkoj, na zemlji, i u blatu.
O čemu bi neki sličan pastir sa planine u Srbiji, do koga vodi blatnjavi put, mogao danas da pripoveda? O visokosofisticiranim tehnologijama u skladu, ili žestokom sukobu, sa brigom za ekologiju, klimu, opstanak životinjskih vrsta, ali i ljudi? Dok se njegovi zemljaci, malo niže, u selu, brinu da li će asfalt pokriti blato i na internetu se oduševljavaju romantičarskim mitovima koji kao ideal prikazuju okupljanje oko „srpskih ognjišta“ iz ruralnih krajeva iz 18. ili 19. veka, ne mnogo različitih od onih iz neolita kakva viđamo na arheološkim nalazištima. I kakvo možda na pojati ima pastir do koga vodi neasfaltirani lokalni put. Obećati kanalizaciju u predizbornoj kampanji u Srbiji je poput predviđanja da će uskoro početi izgradnja ljudske kolonije ili naučne stanice na površini Meseca. Film o takvom pastiru nemamo, istina, proskribovane režisere imamo, a (još) imamo i izbore i izborne kampanje.
A asfalt naš nasušni, jedan je od glavnih učesnika svake izborne kampanje, bilo da meštane treba pridobiti da za vlast koja upravlja mašinama za asfaltiranje, treba da glasaju na predsedničkim, parlamentarnim ili lokalnim izborima. Asfalt, pronalazak iz druge polovine 19. veka, opstaje u vremenu svemirskih tehnologija. Ne odmiče nas mnogo od površine Zemlje, ali je siguran oslonac. Izborni. I neće izneveriti, kao, na primer, investitori, kojih može zafaliti za kampanje u kojima je ranije jaka karta bila barem najava otvaranja, ako ne već i samo otvaranje fabrika. Samo što se ni sa tim fabrikama nismo odmicali daleko od Zemlje ka svemiru. Bila su to ogromnom većinom radna mesta za najjednostavnije i najlošije plaćene poslove, u uslovima koji su neretko prelazili granicu nehumane eksploatacije.
Nove fabrike su sve malobrojnije, pa je na lokalnim izborima i 2025. i na onima u 10 opština i gradova 29. marta ove godine, dominiralo njegovo veličanstvo asfalt.
Transparentnost Srbija je u 2025. utvrdila da je u periodu predizborne kampanje, od septembra do novembra te godine, JP „Putevi Srbije“ najveći obim radova na lokalnom nivou bio upravo u opštinama u kojima su održani lokalni izbori. Prema podacima JP „Putevi Srbije“, u Mionici, Sečnju i Negotinu u tom periodu uloženo je ukupno 1.414.359.356,10 RSD, što je čak tri puta više u odnosu na sredstva koja su za isti period izdvojena za sve ostale opštine i gradove zajedno – 469.177.408,91 RSD.
Slična slika i za izbore 29. marta. U pet od deset opština u kojima su bili lokalni izbori u martu je vrednost radova za koje su brinuli Putevi Srbije bila 1.315.328.857,58 dinara (11,2 miliona evra), a u svim ostalim u martu su izdati nalozi, odnosno ugovorene „rehabilitacije“ ulica i lokalnih puteva u vrednosti 1.095.762.393,03 dinara.
To, međutim, uključuje i pojedine naloge i ugovore iz 2025. godine, jer su Putevi u odgovoru na zahtev TS poslali objedinjene podatke, sa ukupnim zbirom, za slučajeve kada su nalozi izdavani ili ugovori zaključivani u više navrata u prethodnom periodu, a takođe i u martu 2026. godine. Isključivo na mart 2026. se odnose samo dva naloga vrednosti 118 miliona. Zapravo, bez preciznijih podataka o obimu i sadržini radova upitno je da li je reč o vrednosti ili ceni koja je plaćena izvođačima, privatnim firmama, koje su Putevi angažovali. Naime, prosečna cena „rehabilitacije“ ulica i lokalnih puteva je oko 19 miliona dinara, ali taj iznos varira od 4,4 miliona (Surdulica, „Trace Srbija“) do 67,3 (Kuršumlija, „Srbija autoput“, koji je na drugom lotu rehabilitacije ulica u Kuršumliji radio po prosečnoj ceni od 6,5 miliona po kilometru), odnosno 77,8 (Zaječar, „Strabag Zaječar“). No, to je već neka deseta priča, verovatno za Državnu revizorsku instituciju ili neke druge „nadležne organe“.
A u Kuršumliji i Zaječaru je potrošen i najveći deo, 86% od „preostalog iznosa“. Zanimljivo je da se iz jednog zahteva za radove u Zaječaru vidi da je reč o ulicama koje su ostale nedovršene posle izbora 2025. U dopisu upućenom Putevima Srbije, dva i po meseca posle izbora, izražava se „zabrinutost vešću o mogućem umanjenu naloga (izvođaču) jer su radovi započeti ali nisu završeni“ (Prilog odgovora, stranica 114).
Veći deo „rehabilitacije“ je rađen na zahtev lokalnih vlasti, ali u nekoliko slučajeva postoji i dodatni nalog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture jer je reč o „finansiranju iz subvencija države“.
Među njima je i nalog iz marta 2026. za 3,88 km lokalnih puteva u Aranđelovcu, iz februara 2026. za ukupno 5,92 km u Lučanima, kao i od 26. februara 2026. za (predizborno) asfaltiranje oko 32 km u Smederevskoj Palanci. Radovi u toj opštini koštali su, inače, 605,8 miliona dinara. U Aranđelovcu 87, Bajinoj Bašti 155, Lučanima 258 i Kuli 209 miliona dinara.
Koliki je faktor asfalt u izbornoj kampanji vidi se kada se uporedi ovo „ulaganje“ u asfalt od 11,2 miliona evra sa troškovima izbornih lista za promociju na parlamentarnim izborima 2023. godine. Iz budžeta je podeljeno manje od 10 miliona evra, ukupno su sve liste potrošile oko 13,5 miliona, od toga lista SNS-a i koalicionih partnera te partije 7,4 miliona evra.
Dok se za troškove u izbornoj kampanji podnose izveštaji, kod asfaltiranja malo šta je vidljivo. Izuzev asfalta. Iako poređenje troškova (najvećim delom za oglašavanje i to na TV stanicama) u kampanji za republičke izbore sa troškovima asfaltiranja u samo pet opština u kojima su održani lokalni izbori daje sliku o važnosti asfalta i razmerama zloupotrebe javnih resursa u korist vladajuće stranke u tim mestima, slika je donekle i lažna.
Jer na republičkom nivou, pored asfalta postoji još jedan važan i veliki, zapravo gigantski, igrač – helikopterska eskadrila. Reč je o takozvanom „novcu iz helikoptera“ (helicopter money) – podeli svakojakih socijalnih, vanrednih, ničim izazvanih isplata određenim kategorijama ili jednostavno svim građanima, zapravo svojevrsnoj kupovini glasova. U kampanji za parlamentarne izbore 2023. godine podeljeno je, prema proceni Transparentnosti Srbija, više od 420 miliona evra. Da li je i koliko sličnih davanja bilo iz lokalnih budžeta za izbore u 2025. i 2026. godine, nije utvrđeno.
Pred nama su, bar se nadam da izbori neće biti ukinuti nekim specijalnim avangardnim zakonom koji bi predložio kakav preduzimljivi i domišljati poslanik SNS-a, parlamentarni izbori. Videćemo kakve nove batine i šargarepe će doneti ta kampanja. U svim pominjanim izborima od decembra 2023. do marta ove godine nagledali smo se i batina i batinaša, izbornog turizma, pritisaka, ucena ali i novca iz helikoptera, aviona, kamiona, paketa i paketića, frižidera i šporeta. I, naravno, asfalta.
Peščanik.net, 05.05.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Sve će to prekriti asfalt - 05/05/2026
- Umetnost primitivizma - 23/04/2026
- Sportska kampanja - 20/04/2026
