Tupa strana noža

Dobar domaćin i Šumadinac S.S. iz okoline Kragujevca, snimljen je kako vitla nožem i preti da to hladno patriotsko oružje upotrebi protiv života i tela A. Vučića. U istoj pretnji, okačenoj na fb, našlo se mesta i za D.J. Vučićevića, čiju je glavu, kako je rečeno u tom obećanju, Šumadinac planirao da uzme u istom poduhvatu.

U skladu sa svojim prioritetnim refleksom, policija je odmah reagovala, pronašla pritajenog čoveka opasnih namera i uhapsila ga dok je sedeo u kući bosonog i u kratkim gaćama. Umesto da se odmetne i čeka svoju metu negde u zasedi, atentator je dremao na kauču. Vrućina i omama čine ljude neopreznim. Odjednom je nagrnula policija, svuda okolo bile su kamere i dvorske sluge zadužene za brigu o glavi koja je stalno na panju. Bila je to tragična seoska priredba sa srećnim krajem, čiji je ishod najvažnija lobanja čekala u dvoru okružena kobrama i drugim reptilima.

Možda se zlosrećni atentator uzdao u dremljivost i uzdržanost policije i njenu izrazitu ravnodušnost prema zločinima i počiniocima. Nož, pištolj, toljaga na mreži, to više nikoga ne brine. To su samo rekviziti za ulični rat, ili prebijanje i ubijanje po ulicama i kafićima. Onoliki ljudi su otišli iz divlje zemlje, bojeći se za svoj život. Teško je da se zna ko preti, nađi ti onoga koji ti radi o koži u ambijentu gde je svačija glava jeftinija od dobre kame. Osim one najskuplje pored koje se nekako provukao i čemerni D.J.V. i postao druga zvezda nastrane pretnje.

Najdragocenija glava je žrtva bezbroj atentata, napada na delo, život i telo. Onoliko, psovki i kletvi, grdnji i mučnine. Ali i dalje je, bogu hvala još na svom mestu, gde i treba da bude bilo čija. To što u njoj ništa ne radi kako bi valjalo, ne daje pravo nikakvom Šumadincu, dobrom i brižnom domaćinu da svoje viđenje pravde isteruje javnom frustracijom i kasapskim alatom čiča Draže. Realni napad nožem je, naravno iluzija. Osim ako to nije simulacija pretnje koja će osokoliti nedostižnu žrtvu na još jedan izliv logoreičnog otpada.

Čovek zatečen na mreži sa nožem, nije uspeo da se seti šta bi mogao da potegne, pa je u svoje šake uzeo oruđe iz kumovske istorije, želeći možda brzu ustaničku slavu usred zaspale Šumadije. Ili da svojom mahnitom priredbom doprinese besmrtnoj otpornosti svoje tobožnje mete.

Sve je palo u duboku senku bizarnih javnih ispada dragocene žrtve, koja je nekako izbegla tupu stranu sečiva. AV se nije izjasnio kao ugrožen, želeći da bude vitez koji prašta onome kome nema šta da oprosti.

Pohvalio je asasina koji je izdaleka nasrnuo na njega. Blagosiljao ga, miropomazao i ocenio da je to Šumadinac i dobar domaćin, kome će on lično da pomogne u daljem napretku. Pred sudom će se izjasniti zvanično, da se ne oseća ugroženim. To je deo njegovog žrtvenog altruizma u procesnoj pomoći pri vraćanju nesrećnika na uslovnu slobodu.

Nije on kriv, rekao je, no je podlegao medijskim vradžbinama i onima koji dele Srbiju i uništavaju porodice. Lično je spreman da oprosti i pruži ruku Šumadincu. Skrušeno se nada da sledi njegovo prisno izvinjenje. Recimo, kada vlasnik noža vidi rezultate državnih projekata u Kragujevcu – obilaznice i fabrike Stelantis – očekuje da umesto „izvinite predsedniče“ – kaže „izvini Aleksandre“.

Ovo je već potresan epilog urnebesne sapunice.

Bio sam sasvim blizu da me gane velikodušnost dahije koji je lagodno preživeo nepostojeću opasnost. To je smelost koja bi mogla da ublaži hronični kukavičluk i opsednutost svojim herojskim preživljavanjem. Ako jednom i ne uspe, on će se smejati posmrtno, kao literarni junak svoje fantastične usmene literature.

Domaćin iz Šumadije ne mora da brine za svoju budućnost. Već ga je pogladila ruka koja ubija i prašta. Glupe pretnje koje su pomogle utvari da nastavi svoje beskrajne izgrede, mogao je da smisli samo radikalski um.

Peščanik.net, 29.07.2026.