Plakanje i gunđanje zbog nesposobnosti izraelskih političara je uvek praćeno žaljenjem za „mladim i talentovanim ljudima“ koji bi se uključili u politiku. Dajte nam naučnike, poslovne ljude, diplomce sa prestižnih univerziteta, uspešne ljude iz visoke industrije, i videćete koliko će se stvari promeniti. Dosta nam je stranačkih ljudi, otvorite vrata za uspešne. Ove nedelje na konferenciji za štampu gde je objavljeno osnivanje novog ideološkog pokreta imali smo priliku da vidimo pravi reprezentatvni primerak ove grupe i da se uverimo da iz ovog izvora neće doći nikakavo spasenje. Pokazalo se da neće pomoći nikakve titule, dokazani uspeh i impresivna biografija. Uspešan političar se ne može biti bez jasnog i oštrog pogleda na svet, bez poštenja i hrabrosti.
Einat Vilf je sedela tamo kao lep ornament pored Ehuda Baraka, ukrašena velikim minđušama, artikulisana, elegantna, impresivna u svojoj pojavi, mlada, obrazovana i obećavajuća. A onda su se ta obećanja izduvala. Časopis Forbs ju je proglasio jednom od žena koje najviše obećavaju, a ona se pokazala kao nešto lažno i isprazno, a tek je na početku svoje političke karijere.
Član Kneseta dr Einat Vilf se razotkrila kao pravi partijac: ako smo nekada imali električara – poslanika iz Aškelona koji je prodao svoju dušu za micubiši, ovog puta je to član Kneseta i doktorant, koja je prodala svoju dušu za mesto predsedavajuće beznačajnog odbora u parlamentu. Vilfovu i Aleksa Goldfarba deli samo jedna linija, linija oportunizma.
Ona je objasnila da „nije moguće sedeti u vladi sa štopericom dok pregovaramo“. Zbog toga se izgleda pridružila poznatom stručnom timu za satove Kalanter-Barak. Štoperica? Čak nije ni peščanik. Dve godine su izgubljene, 40 godina je izgubljeno, a akademsko obećanje navodne levice nije u žurbi.
Levica? Vilfova je objasnila da ona stremi ka već čuvenom centru, laburistička Avoda je suviše levo za njen ukus. Benjamin Ben Elijezer je postmodernista, Isak Boži Hercog postcionista, kao što je Barak rekao. Neka bude. Neka bude da se mlada poslanica parlamenta pridružuje partiji u preostalom dvogodišnjem poslu – do kraja mandata ove vlade. Međutim, ona koja je napisala knjigu pod naslovom „Osnivači zemlje, borci i mi – mlada generacija i buduća borba za karakter države Izrael“ stigla je sa drugačijim pretenzijama. Ako je ovo ta generacija i njihova borba, preferiramo stare znojave političare. Oni barem ne pišu knjige sa vizijama punih klišea. Kome trebaju mladi kao što je Vilfova, konzervativni i oportunisti, imamo ih i među prethodnicima.
Njena sjajna biografija nam neće pomoći. Išla je u poželjnu srednju školu u Jerusalimu, bila oficir u poželjnoj obaveštajnoj jedinici, stekla diplomu na Harvardu, Insidu i Kembridžu, bila je ništa manje nego savetnica Šimona Peresa i firme Mekenzi. I šta još tražiti? A šta smo dobili od svega toga? Istomišljenicu sa Orit Noked? Sledbenicu filozofije Šaloma Simhona? Tek je godinu dana u Knesetu, a već je bila član dve partije. I nije predložila nijednu zanimljivu inicijativu, osim što je tražila da se ukloni portret Jichaka Rabina iz sobe za sastanke nove partije.
Vilfova nije sama: ona tvrdi da govori u ime cele generacije, „koju ne čine ljudi koji misle samo na sebe“. Moramo se osloboditi zavodljive ideje o mladim i uspešnim ljudima. „Noar HaGvaot“1 i „Anarhisti protiv zida“ su mnogo vredniji: oni veruju u nešto. Nije slučajno Vilfova u intervjuu za Haaretz jednom rekla da ceni Abu Ebena2 i Benjamina Netanjahua. I oni su diplomci poželjnih univerziteta i ljubitelji prazne retorike.
Nova politika koju Vilfova predstavlja trebalo bi da nas uznemiri – ona je oslobođena bilo kakvog pogleda na svet, puna je klišea o cionizmu, viziji, obrazovanju i budućnosti. Njeni zastupnici ne vole „beskonačno dorađivanje izraelsko-palestinskog sukoba“, kao što Vilfova kaže. Oni žele sofisticiranu industriju, nano tehnologiju, dostignuća i napredak – i iznad svega uspeh, samo da se ne približavaju otvoru vulkana. Okupacija i uništavanje demokratije, razlike i rasizam nisu teme koje ih uznemiravaju – o tome nisu učili u Fontenblou i nisu vežbali kod Mekenzija.
Haaretz, 20.01.2011.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 23.01.2011.
IZRAEL / PALESTINA