U Skupštini – žurka

Od kada je veći deo opozicije napustio Skupštinu, nestale su skoro sve draži vladajućeg poslanikovanja. Nema više podmetanja lažnih amandmana. Nema više zadovoljstva ni u vređanju političkih protivnika. Inspiracija i želja su i dalje tu, ali je jednostavno manje zanimljivo kada neprijatelj nije fizički prisutan. Tako je vladajuća većina, zajedno sa Vladom, našla alternativne načine da se zabavi.

Primera radi, tokom decembra, u samo jednom danu, Skupština je usvojila zakone o završnim računima budžeta Republike Srbije za poslednjih sedamnaest godina. O nivou i ozbiljnosti rasprave, pogotovo pri usvajanju Zakona o završnom računu budžeta za prethodnu, 2018. godinu, građani mogu da se informišu uvidom u stenografske beleške ovog zakonodavnog budžetskog maratona.

Tokom jesenje skupštinske žurke desilo se nešto još neobičnije od usvajanja 17 godišnjih završnih računa. Naime, Predlog za promenu Ustava Republike Srbije, koji je Vlada usvojila, a zatim uputila Skupštini 30. novembra 2018. kao da je nestao sa liste akata koji su u skupštinskoj proceduri.

Podsetimo, skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je 14. juna 2019. usvojio ovaj Predlog i time omogućio da se on nađe na dnevnom redu, pred svim poslanicima, u okviru posebne sednice o promeni Ustava. Poslanici se o mogućim promenama Ustava, kao što smo ovde puno puta naglasili, izjašnjavaju dva puta, oba puta dvotrećinskom većinom, kako bi predlozi za imenu Ustava bili usvojeni.

Pretpostavka je da je tokom izjašnjavanja skupštinskog odbora, tokom koga je Vladu predstavljala ministarka pravde, Predlog i dalje bio u skupštinskoj proceduri – drugačije o njemu ne bi bilo moguće raspravljati. Ministarka je tada izjavila da se Srbija potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom 2008. „obavezala da će raditi na jačanju institucija i vladavine prava i napraviti neophodne reforme u pravosuđu“. Podsetila je i da je Ustav odmah po usvajanju 2006. naišao na kritike Venecijanske komisije „zbog preterane uloge parlamenta pri imenovanju na funkcije u pravosuđu i zbog toga što se sudije i zamenici tužilaca biraju na trogodišnji probni period“. Napomenula je i da „sudijska nezavisnost nije adekvatno potkrepljena odgovarajućim pravilima“.

Od 14. juna i sednice skupštinskog odbora, Vlade Srbije je do kraja 2019. održala 33 sednice Vlade. Ni na jednoj nije donela akt kojim je povukla svoj predlog o promeni Ustava upućen Skupštini. Kako ga onda nema u listi zakonskih akata u skupštinskoj proceduri, posebno imajući u vidu da celokupan proces promene Ustava okončava usvajanjem Zakona o sprovođenju Ustava.

U avgustovskom intervjuu, ministarka pravde Nela Kuburović je u dnevnom listu Kurir najavila da će Skupština o ustavnim promenama raspravljati tek u novom sazivu, nakon republičkih izbora 2020. Tada smo ministarkinu izjavu okarakterisali kao ustavnu defanzivu, odnosno kao privremeno odustajanje od suludih ideja o uređenju pravosuđa koje je ministarstvo predstavljalo tokom tri godine i pet različitih verzija ustavnih amandmana. Mnogo puta smo ovde pisali o opasnostima koje bi donelo usvajanje ovih rešenja. Sve opasnosti se svode zapravo na jednu – uspostavljanje novih mehanizama koji bi već slabašno sudstvo (i tužilaštvo) dodatno lišili šanse da postanu treća grana vlasti i kontrolišu rad zakonodavne, a naročito izvršne vlasti.

Vratimo se sada nestalom predlogu. Da li je moguće da su skupštinske službe samo pažljivo čitale intervju ministarke u Kuriru? Moguće. Vladini tabloidi odavno su zamenili sve službene glasnike i formalne odluke. Kuburović je lepo rekla – ovo ostaje nekoj drugoj Vladi i nekoj drugoj Skupštini. I tako je predlog, oko koga su se godinama lomila koplja stručne javnosti i vladajuće većine, ispario kao da ga nikada nije bilo. Ovo bi – istina – bila i najbolja opcija.

Ipak, temeljnom tragaču na kraju će postati jasno. Predlog za promenu Ustava (dakle akta više pravne snage i od zakona), virtuelno se preselio u udaljenu stranu predloga „ostalih akata“, gde možemo pronaći još samo predloge različitih odluka i zaključaka (akata niže pravne snage od zakona, a daleko niže pravne snage od Ustava).

Da li je Skupština Srbije namerno arhivirala ovaj predlog tamo gde ga teško ko može naći? To ne znamo. Ono što znamo jeste da su sudovi, strukovna udruženja, profesori ustavnog prava, advokati i pravnici drugih profesija godinama govorili da je jedino dobro rešenje ustavnog položaja pravosuđa ono do kog se dolazi razgovorom, konsenzusom i povlačenjem svih predloga koje je ministarstvo pravde do tog trenutka samostalno pripremilo.

Izgleda da smo sada na pola tog puta – ministarka se predloga odrekla preko novina, a zainteresovani građanin će ga teško pronaći među skupštinskim aktima u postupku. Možda se ovaj otklon ne događa sasvim onako kako smo očekivali – priznanjem da je sve do sada urađeno naopako i da nam je svima oduzelo previše dragocenog vremena. Ali otklonu se u zube ne gleda.

Možda su zastoj u proceduri i tišina u kojoj je predlog „napredovao“ do zaključaka i skupštinskih odluka, manje važni od toga da i dalje imamo šansu za neku drugačiju promenu Ustava, koja odgovara našim potrebama i prilikama. Posebno imajući u vidu dosadašnju praksu da se, uoči parlamentarnih izbora, svi neusvojeni Vladini predlozi i formalno povlače iz skupštinske procedure. U mračnoj zemlji su, naravno, mogući i neki drugi scenariji. Ali mi ćemo ih već na vreme uočiti. Do tada, malu žurku možemo da napravimo i mi građani. Početkom 2020. nam još uvek u potpunosti nije oduzeto pravo na podelu vlasti – a to nije mali razlog za radovanje.

Peščanik.net, 07.01.2020.