Upozorenje

Pre nekoliko dana, uoči najavljenog komemorativnog skupa povodom godišnjice genocida u Srebrenici, velika grupa od oko dvadesetak lica u Beogradu fizički je napala uglednog pisca, vređala ga i maltretirala i oduzela mu mobilni telefon.

Događaj se inače potpuno uklapa u, nadležnim državnim organima od ranije dobro poznat, kontekst višegodišnje kampanje uznemiravanja i ugrožavanja sigurnosti kojima je pisac bio izložen. I on i udruženje na čijem je čelu.

Uprkos tome, javno tužilaštvo saopštilo je da neće pokrenuti krivični postupak zbog ovog fizičkog napada. Biće pokrenut samo prekršajni postupak. Javni tužilac nalazi da „nema elemenata krivičnog dela“. I shodno tome, dvojica aktera koji su priznali izvršenje dela biće gonjeni samo za prekršaj iz član 9, stav 1 Zakona o javnom redu i miru. Reč je o odredbi koja predviđa da će se onaj „ko vređanjem drugog ili vršenjem nasilja nad drugim ili pretnjom narušava javni red i mir kazniti novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara ili, alternativno, kaznom zatvora od 10 do 30 dana“.

A Krivični zakonik Srbije (član 344) predviđa da će se onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, kazniti zatvorom do tri godine, a ako je delo izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda, zatvorom od šest meseci do pet godina.

Napad o kom govorim je s razlogom izazvao veliko uznemirenje građana i reakcije i domaće i strane javnosti. Svi su navedeni elementi evidentno ispunjeni i teško je shvatljivo, zapravo neshvatljivo da tužilaštvo ne vidi nijedan, da ne prepoznaje ni elemente krivičnih dela zlostavljanja (član 137 KZ) ili ugrožavanja sigurnosti (član 138 KZ). Ništa manje je neshvatljivo zašto se postupak najavljuje samo protiv dvojice koji su priznali izvršenje dela, a isključuje protiv drugih, vrlo brojnih aktera, čime izaziva sumnju da odgovornost drugih uopšte nije proveravana, da je priznanje dvojice zapravo stvar „zgodnog“ dogovora.

Ukoliko se sprovede najavljeni prekršajni postupak, neće moći da se sprovodi krivični postupak. Sprovođenje prekršajnog postupka sprečiće da se u krivičnom postupku utvrdi ne samo ko su drugi saizvršioci u okviru vrlo brojne grupe već, što je mnogo važnije, zapravo najvažnije, sprečiće i utvrđivanje odgovornosti onih zaista najodgovornijih – podstrekača i organizatora ovog napada. A samim tim neizbežno dodatno pothraniti sumnju da vlast ne samo zatvara oči pred nedopustivim huliganskim napadima na neistomišljenike, nego da iza nasilja i kršenja zakona stoje oni čija je obaveza da ih spreče.

Nasilje na našim ulicama je već niz godina surova realnost. Režim koji gubi podršku građana sve češće pribegava fizičkom i institucionalnom nasilju. Građani koji su se okupljali na ulicama i trgovima, koristeći se ustavnim pravom na mirno okupljanje i protestovanje, na sebi su osetili grubu fizičku snagu i službene palice i štitove, i eksplozivna i hemijska sredstva i sonično oružje. Bili su vezivani i pritvarani, ne samo od strane običnih policajaca i pripadnika specijalnih jedinica policije i komunalne milicije, već i pripadnika nekih ranije neviđenih formacija policije. Bili su i nedopustivo često predmet očito nezakonite, prekomerne upotrebe sile čak i bukvalno torture. A nekažnjivost službenih lica koja praktikuju torturu i zlostavljaju građane praktično je postala pravilo.

Sada je čini se na delu ideja da i „spontani“ nasrtaji lojalista na oponente režima postanu nekažnjivi. Takvi nasrtaji nisu od juče, odavno su prisutni. Počeli su kao uvredljivi provokativni ili preteći grafiti ili izlivi mržnje na društvenim mrežama, a vremenom su postajali sve radikalniji sve robusnije zadirući u javni prostor. Sve češće otvoreno deluju brutalno nasilno i rade to na način i pod okolnostima koji gotovo sasvim neskriveno govore da batinaši nisu ti koji biraju žrtve, nego su instrument političkih struktura po čijem nalogu deluju i koji ih štite.

Odluka tužilaštva da od čak dvadesetak aktera sramnog napada baš nikog ne goni krivično, a da dvojica budu procesuirana u prekršajnom postupku u kom im preti jedva simbolična kazna, potvrda je tog odnosa. I još jedno ozbiljno nedvosmisleno upozorenje da zemlja ulazi u opasnu fazu u kojoj mogu biti i biće ugroženi ne samo osnovna ljudska prava, pogotovo sloboda govora i okupljanja, onih građana koji oponiraju režimu i aktivno se suprotstavljaju autoritarnoj vlasti – nego i elementarna bezbednost svih građana. Na delu je koncept nekažnjivosti „korisnih“ nasilnika, duh je pušten iz boce, sa posledicama koje mogu biti zaista tragične.

Peščanik.net, 18.07.2026.

Srodni linkovi:

Krokodil – Organizovano nasilje kao prekršaj

Dalia Koler – Govor koji nije izgovoren

Svetlana Slapšak – Panorama užasa

Krokodil – Pretučen Vladimir Arsenijević