Uskršnja poslanica

Već više puta se tokom ove godine premijer Vučić pohvalio dobrim rezultatima, u različitim oblastima. Posebno to važi za državni budžet, ali i za proizvodnju, kreditnu aktivnost i slično. Jednom ga je optimizam toliko poneo da je rekao da mu je prosto neprijatno koliko nam dobro ide.

Kada se, međutim, malo pomnije pogledaju i prostudiraju postignuti rezultati, onda se ispostavlja da razloga za zadovoljstvo baš i nema. Pogotovo ne za euforiju. Štaviše – da bi, ako već ne blagi pesimizam, oprezan optimizam bio najviše što se iz kretanja u prva tri meseca može izvući.

Kada je o fiskalnim rezultatima reč, kao što u razgovoru za ovaj broj NM pokazuje ekonomista Milojko Arsić, oni su mnogo manje dobri nego što se to prikazuje. U najkraćem, iako budžetski deficit umesto planiranih 55 iznosi svega 21 milijardu dinara, kao stvarno bolji rezultat može se okvalifikovati samo 5-6 milijardi koliko je dobijeno nepredviđeno dobrom naplatom prihoda. Neke uštede, kao što je recimo neostvarenje planiranog obima javnih investicija (2,5 umesto 8,5 milijardi dinara) u stvari je za osudu, a ne za pohvalu.

Dok podaci o državnim prihodima i rashodima, bez obzira na pomenute rezerve, ipak mogu izazvati zadovoljstvo i optimizam, za rezultate u privredi to se ne može reći. Naime, industrijska proizvodnja u prva dva meseca 2015, prema nedavnom saopštenju Zavoda za statistiku, manja je za 3,1 odsto nego u istom razdoblju prošle godine. Industrijska proizvodnja u februaru manja je za 3,3 odsto nego lane u istom mesecu, a od prošlogodišnjeg proseka manja je dvostruko više – za 6,3 odsto. Posebno zabrinjava pad u sektoru malih i srednjih preduzeća. Kada se i ona uzmu u obzir, slika postaje još poraznija. Ukupna industrijska proizvodnja u februaru 2015. godine od prošlogodišnjeg proseka tada postaje manja za 6,4 odsto, dok prerađivačka industrija beleži dvostruko veći pad – ona je manja za 12,1 odsto.

Konačno, nedavno se premijer pohvalio većom kreditnom aktivnošću i kod privrede i kod stanovništva. Ni tu, međutim, za zadovoljstvo nema razloga. Porast kreditne zaduženosti građana rezultat je porasta kursa švajcarskog franka i (mnogo manje) evra. Kada je reč o privredi, zaista je došlo do povećanog zaduživanja, ali samo javnih preduzeća. A i to da bi izvršila neke kratkoročne obaveze; ništa, dakle, investicije. Privatni sektor zajmove i dalje izbegava, pa tu zaduženost i dalje pada.

Jedan Uskrs je upravo prošao, drugi upravo počinje, ali je Srbija, makar njena privreda, od uskrsnuća, čini se, još vrlo daleko.

Novi magazin, 08.04.2015.

Pečanik.net, 09.04.2015.