Mijat Lakićević

MMF je otišao pun hvale. Zli jezici bi rekli: lako je njima kad ne žive u Srbiji. To jest, fakat ne žive, ali nije reč o tome. Ima naime stvari koje zbilja jesu za pohvalu. Ali ima i onih koje nisu. A o njima se ćuti.

Prema prošle nedelje objavljenim podacima kanadskog Frejzer instituta, Srbija se po ekonomskim slobodama nalazi na donjoj polovini svetske tabele. Zauzela je 84. mesto među 182 zemlje.

U svom gostovanju na TV N1 Momir Bulatović se, povodom izlaska iz štampe svoje knjige „Nevidljivi lanci: moć nepostojećeg novca“, između ostalog pridružio prorocima kataklizme kapitalizma.

Poljoprivrednu korporaciju Beograd – čije srednje slovo u akronimu mnogi još uvek čitaju kao kombinat – treba prodati bez odlaganja. Zašto? Zato što će joj gubici samo rasti, a cena padati.

Kinezi kupuju istočnu Srbiju. Tako bi moglo da se kaže posle vesti da je kompanija Ziđin koja je pre neki dan praktično kupila 63 odsto RTB Bor izgleda kupila i kanadsku kompaniju Nevsun.

Na prvi pogled Srbija je prodajom RTB „Bor“ kompaniji Ziđin napravila dobar posao. Mada ga u stvari nije prodala, nego će pod kineskom upravom RTB otkupiti sam sebe.

Nije tačno da su u slučaju portala Južne vesti poreznici postupali po zakonu, kako su to posle sastanka rekli predstavnici Koordinacione grupe Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

„Srbija je po privrednom rastu u prvom polugodištu ove godine među 3 vodeće zemlje u Evropi. Ne na Balkanu nego u Evropi“, rekao je Vučić i upitao: „I – šta ćemo sad sa tim što su govorili da lažemo?“

Posle višemesečne, rigorozne, detaljne i sveobuhvatne kontrole, poreska policija je utvrdila da medijski portal Južne vesti nije načinio nijedan poreski prekršaj. Ipak, Južne vesti će platiti milionsku kaznu.

Peter Kamaraš, direktor Železare Smederevo, dočekan je kao spasilac a ispraćen kao kriminalac. Sada je arbitraža u Londonu presudila da mu Srbija isplati odštetu od 12,4 miliona dolara.

Predsednik izgleda baš ne pravi razliku između svog i državnog novca. Inače ne bi obećavao „najmanje 200 ako ne i 250 miliona evra“ za „nacionalni stadion“ i još pride 35 miliona za sređivanje starih.

Jedan od glavnih elemenata platforme objedinjene opozicije izgleda će biti zamrznuti konflikt u vezi sa Kosovom. Veći deo Saveza za Srbiju smatra da to pitanje treba ostaviti za bolja vremena.

Srbija je opet sa Kinom zaključila veliki posao. Reč je o, kako je to rekla ministarka Zorana Mihajlović, „komercijalnom ugovoru“ o izgradnji pruge Novi Sad-Subotica, vrednom 943 miliona evra.

O malinama se govori više nego i o jednoj drugoj poljoprivrednoj kulturi i vlada se više angažuje još jedino možda oko Kosova. Toliko je ta stvar eskalirala da je osnovana i „Radna grupa za malinu“.

Zašto se o 1948. godini tako malo govori? Na Vidovdan 28. juna, na dan kada je doneta čuvena Rezolucija Informbiroa kojom je osuđeno tadašnje jugoslovensko rukovodstvo – to niko nije pomenuo.

Istorijski sporazum između Skoplja i Atine o novom imenu Makedonije u Beogradu je dočekan (s) mukom. I to u oba značenja. Ne zna se samo šta je bilo prvo – da li muka pa muk ili obratno.

Ova vlast mnogo bolje plaća zaposlene u policiji nego u zdravstvu. I to toliko bolje da je ta razlika prosto neverovatna, pa ako je Srbija po nečemu lider u regionu i Evropi onda je lider po tome.