Mijat Lakićević

Ulaganja u vojsku i policiju rastu, a u zdravstvo i školstvo padaju. Za oko milijardu dinara. I opet je odložena sistematizacija radnih mesta u javnom sektoru…

Ovih dana Srbija je baš zaličila na onu, ne iz devedesetih već s kraja osamdesetih, dok još nije počeo pravi rat nego se vršila psihološka priprema kroz razmenu (verbalne) vatre sa Slovencima.

Ne treba biti stručnjak za „pitanja bezbednosti“ pa razumeti da bi ulazak Kosova u Interpol bio u interesu Srbije. Pod uslovom, doduše, da ona namerava da se bori protiv organizovanog kriminala.

Rasprava o predlogu da Aleksandar Tijanić dobije ulicu u Beogradu utihnula je pre nego što je i počela. U obilju važnijih tema ova ipak nije za potcenjivanje i još nije kasno da se o njoj nešto kaže.

Sva je prilika da Budimpešta nije krajnji cilj dojučerašnjeg makedonskog premijera, a danas lica sa policijske poternice. Naime, malo je verovatno da će Nikola Gruevski moći duže da se zadrži u Mađarskoj.

7.000 beogradskih taksista diglo se protiv 300 vozača Kar gou. Nesrazmera je očigledna. Dvadeset na jednog. Ako je tih 300 stvarno opasna za onih sedam hiljada, onda sa tih 7.000 nešto ozbiljno nije u redu.

Vučić popušta. Mislim informativno. U baratanju informacijama sve više liči na anegdotski neobaveštenog Koštunicu. U ponedeljak je najavio ulaganje (u naredne 3 godine) milijardu evra u zdravstvo…

Marketingaši su smislili izreku „sve je marketing“, a Aleksandar Vučić je njihov najbolji najgori učenik. Pre neki dan, u četvrtak 11. oktobra, bio je u Kraljevu, a nije lako reći šta je tamo radio.

MMF je otišao pun hvale. Zli jezici bi rekli: lako je njima kad ne žive u Srbiji. To jest, fakat ne žive, ali nije reč o tome. Ima naime stvari koje zbilja jesu za pohvalu. Ali ima i onih koje nisu. A o njima se ćuti.

Prema prošle nedelje objavljenim podacima kanadskog Frejzer instituta, Srbija se po ekonomskim slobodama nalazi na donjoj polovini svetske tabele. Zauzela je 84. mesto među 182 zemlje.

U svom gostovanju na TV N1 Momir Bulatović se, povodom izlaska iz štampe svoje knjige „Nevidljivi lanci: moć nepostojećeg novca“, između ostalog pridružio prorocima kataklizme kapitalizma.

Poljoprivrednu korporaciju Beograd – čije srednje slovo u akronimu mnogi još uvek čitaju kao kombinat – treba prodati bez odlaganja. Zašto? Zato što će joj gubici samo rasti, a cena padati.

Kinezi kupuju istočnu Srbiju. Tako bi moglo da se kaže posle vesti da je kompanija Ziđin koja je pre neki dan praktično kupila 63 odsto RTB Bor izgleda kupila i kanadsku kompaniju Nevsun.

Na prvi pogled Srbija je prodajom RTB „Bor“ kompaniji Ziđin napravila dobar posao. Mada ga u stvari nije prodala, nego će pod kineskom upravom RTB otkupiti sam sebe.

Nije tačno da su u slučaju portala Južne vesti poreznici postupali po zakonu, kako su to posle sastanka rekli predstavnici Koordinacione grupe Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

„Srbija je po privrednom rastu u prvom polugodištu ove godine među 3 vodeće zemlje u Evropi. Ne na Balkanu nego u Evropi“, rekao je Vučić i upitao: „I – šta ćemo sad sa tim što su govorili da lažemo?“

Posle višemesečne, rigorozne, detaljne i sveobuhvatne kontrole, poreska policija je utvrdila da medijski portal Južne vesti nije načinio nijedan poreski prekršaj. Ipak, Južne vesti će platiti milionsku kaznu.

Peter Kamaraš, direktor Železare Smederevo, dočekan je kao spasilac a ispraćen kao kriminalac. Sada je arbitraža u Londonu presudila da mu Srbija isplati odštetu od 12,4 miliona dolara.

Predsednik izgleda baš ne pravi razliku između svog i državnog novca. Inače ne bi obećavao „najmanje 200 ako ne i 250 miliona evra“ za „nacionalni stadion“ i još pride 35 miliona za sređivanje starih.