Mijat Lakićević

Dok su bili na vlasti demokrati su smanjili javni dug, ostvarili visoki privredni rast i poboljšali standard građana. Vučić je potrošio 8 milijardi evra tuđih para, ali su i privreda i životni standard stagnirali.

Prema najnovijim merenjima, u pogledu ljudskih prava i demokratije Srbija stoji mnogo gore nego u pogledu socijalne pravde. Što se na neki način ogleda i u aktuelnim građanskim protestima.

Zajam za preporod, hiperinflacija, „primarna emisija“, piramidalne štedionice, stara devizna štednja, pljačka bankarskog sektora, prodaja Telekoma, carine. Moglo bi se nabrajati još, ali i ovo je previše.

Putin je pao na Vardaru, a i Vučić je tu doživeo poraz. Zato će njihov susret, nedelju dana pošto je Sobranje izglasalo istorijsku odluku, biti susret gubitnika.

Bojkot treba odbaciti, što pre to bolje. Čini se, međutim, da ta ideja ima sve više pristalica. Ali zašto građani da protestuju, ako će lideri opozicije da kažu da im uslovi ne odgovaraju i da neće na izbore?

Jorgovanka Tabaković je izjavila da je agencija Blumberg dinar proglasila drugom po snazi valutom na svetu u 2018. Onda su se društvene mreže usijale od informacija da se radi o bahreinskom dinaru.

Izgradnja „nacionalnog stadiona“ našla se u budžetu za 2019. godinu i to je izazvalo žestoke polemike. U prvi plan je izbila socijalna dimenzija – kako to ima para za fudbalere a nema za trudnice.

Prema podacima (beo)gradskih vlasti „Grad raspolaže sa 2.012 stanova, dok je po podacima RGZ-a na Grad Beograd uknjiženo 7.246 stanova“, pri čemu četvrtina tih stanova ima nula kvadrata.

Ulaganja u vojsku i policiju rastu, a u zdravstvo i školstvo padaju. Za oko milijardu dinara. I opet je odložena sistematizacija radnih mesta u javnom sektoru…

Ovih dana Srbija je baš zaličila na onu, ne iz devedesetih već s kraja osamdesetih, dok još nije počeo pravi rat nego se vršila psihološka priprema kroz razmenu (verbalne) vatre sa Slovencima.

Ne treba biti stručnjak za „pitanja bezbednosti“ pa razumeti da bi ulazak Kosova u Interpol bio u interesu Srbije. Pod uslovom, doduše, da ona namerava da se bori protiv organizovanog kriminala.

Rasprava o predlogu da Aleksandar Tijanić dobije ulicu u Beogradu utihnula je pre nego što je i počela. U obilju važnijih tema ova ipak nije za potcenjivanje i još nije kasno da se o njoj nešto kaže.

Sva je prilika da Budimpešta nije krajnji cilj dojučerašnjeg makedonskog premijera, a danas lica sa policijske poternice. Naime, malo je verovatno da će Nikola Gruevski moći duže da se zadrži u Mađarskoj.

7.000 beogradskih taksista diglo se protiv 300 vozača Kar gou. Nesrazmera je očigledna. Dvadeset na jednog. Ako je tih 300 stvarno opasna za onih sedam hiljada, onda sa tih 7.000 nešto ozbiljno nije u redu.

Vučić popušta. Mislim informativno. U baratanju informacijama sve više liči na anegdotski neobaveštenog Koštunicu. U ponedeljak je najavio ulaganje (u naredne 3 godine) milijardu evra u zdravstvo…

Marketingaši su smislili izreku „sve je marketing“, a Aleksandar Vučić je njihov najbolji najgori učenik. Pre neki dan, u četvrtak 11. oktobra, bio je u Kraljevu, a nije lako reći šta je tamo radio.

MMF je otišao pun hvale. Zli jezici bi rekli: lako je njima kad ne žive u Srbiji. To jest, fakat ne žive, ali nije reč o tome. Ima naime stvari koje zbilja jesu za pohvalu. Ali ima i onih koje nisu. A o njima se ćuti.

Prema prošle nedelje objavljenim podacima kanadskog Frejzer instituta, Srbija se po ekonomskim slobodama nalazi na donjoj polovini svetske tabele. Zauzela je 84. mesto među 182 zemlje.