Uspavanka

Iako sam se prošli put pravila pametna i objašnjavala zašto bi sve Vostani Serbije bila bolja himna od sadašnje, red je i da priznam zašto ne bi. Zato što naši mudri vladari znaju šta se desi kad nas država pozove da se probudimo i da ustanemo. Kad nas je onomad pozvala u odbranu srpstva, mi poharasmo tuđe države ko da su naše i razvalismo našu ko da je tuđa. Kad nas je posle pozvala u odbranu kosovstva, mi polomismo pola glavnog grada i par glavnih ambasada.

Doduše, ni druge države ne pozivaju svoje podanike da se probude i ustanu. Naprotiv. Rusija je Paradu ponosa osudila na sto godina progona (mnogo blaža kazna za pankerke je valjda na molbu Putina), a u Americi će, ako ga se dočepaju, Asanž proći mnogo gore nego Parada u Rusiji. Pa kad velesile nisu lude da dozvoljavaju buđenje (jes’ pa da im se dese arapska proleća) što bismo se mi pravili pametni i to još stavljali u himnu.

Ne, ne. Ne samo da nećemo Srbiju buditi, nego ćemo i probuđeno građanstvo lepo uspavljivati. Uspavljivaćemo ga himnom (sve će to bog srediti), pa posledično crkvom (i kišu će bog srediti ako ga, baš kao i mudri kralj u Malom princu, zamolimo tek kad se steknu (meteorološki) uslovi), ali primarno – medijima. Čak je i B92, radio-televizija koja nas je godinama budila i održavala budnima, postala veliki emiter uspavanki, što kroz najprizemnije kupovne formate, što kroz još prizemnija autorska ostvarenja.

Mnogo strašnije od primisli da bi nas nova vlast mogla vratiti u devedesete je da to rade oni koji su nas iz devedesetih izvlačili.

Laku noć.

Peščanik.net, 28.08.2012.