Važne stvari

Svake subote se na RTS-u prikazuje emisija „Važne stvari“. Emisija u prilično neuobičajenom formatu pruža gledaocima priliku da od dece, direktno, čuju šta misle o raznim stvarima, kako prolaze kroz različite faze odrastanja, o čemu razmišljaju, da saznaju neke njihove tajne.

Neobični format „Važnih stvari“ podrazumeva da se simpatični gosti umesto u studiju nalaze u frizerskom salonu. Dok im pravi frizuru kakvu su poželeli, sa njima razgovara simpatičan frizer. On postavlja pitanja, nikad ne sugerišući odgovore, pušta goste da sami kažu za njih važne stvari.

Ni jedna od pedesetak do sada prikazanih, prilično gledanih emisija nikada nije izazvala nikakvu iole ozbiljnu kritiku, ali poslednja od pre nekoliko dana izazvala je pravu buru na političkoj i javnoj sceni.

Zapravo i nije reč o celoj emisiji, već o minijaturnoj sekvenci u trajanju od nekoliko sekundi, o jednom od mnogih odgovora na veliki broj pitanja koja su gosti, dva dečaka i dve devojčice tokom emisije dali. Dečaka koji je prethodno pričao kako su imali pauzu sa školom zbog blokada i protesta, domaćin je pitao – kakve su to blokade i protesti? A on je odgovorio – „Pa… Studenti se bore za pravdu. Za našu budućnost“.

Tih nekoliko reči izazvalo je eksploziju, lavinu optužbi od strane provladinih tabloida i armije botova na društvenim mrežama, sve sa pozivom na Zakon o elektronskim medijima (član 65) koji zabranjuje „učešće maloletnika u programskom sadržaju u političke svrhe“.

Pridružili su se i ministar informisanja i Zaštitnik građana. Prvi traži „hitnu istragu povodom skandala u kom je zloupotrebljen i instruisan maloletni dečak kako bi se podržali blokaderi-teroristi“. A zaboravlja da kaže na čemu zasniva pretpostavku, zapravo samo malicioznu insinuaciju, o „instruisanju“. Za drugog je u pitanju „primer brutalne eksploatacije dece u političke svrhe“. I on je „zgrožen pred tim koliko su stvari otišle daleko“. I poziva „sve nadležne institucije i organe da hitno reaguju u konkretnom slučaju na kršenje prava maloletnih lica, jer normativi postoje, kao i jasno definisane sankcije za ovakve prekršaje“. Ali i on zaboravlja da kaže koje institucije i organi treba da reaguju, o kojim normativima je reč, i koje su to jasno definisane sankcije za ovakve prekršaje.

Koliko god mnogo hajkača bilo i koliko god bili glasni, to nije dovoljno da potvrdi osnovanost kampanje pokrenute protiv producenta, autora, pa i RTS-a.

Ne samo zato što su hajkači isti mediji i institucije koji nikakav problem, nikakvu zloupotrebu dece u političke svrhe, ništa slično, nisu prepoznali npr. u više minuta informativnog programa na više televizija u kom deca „spontano“ čestitaju predsedniku rođendan rečima „danas je za nas srećan dan, ostvario nam se san da vama voljeni predsedniče pesmom čestitamo rođendan“ ni u više drugih, sličnih, već zato što relevantne pravne i faktičke činjenice govore da je neosnovana.

Srbija je potpisnik Konvencije UN o pravima deteta. Konvencija (član 13) nedvosmisleno, izričito predviđa da dete ima pravo na slobodu izražavanja koja obuhvata i slobodu da traži, prima i daje informacije i ideje svih vrsta, bez obzira na granice, usmeno ili pismeno preko štampe, drugih medija ili umetnosti.

Ostvarivanje, odnosno vršenje ovih ili drugih političkih ili participativnih prava deteta zajamčenih Konvencijom nije nikakva zloupotreba dece u političke svrhe. Politički stavovi nisu relevantni samo kada ih iznose odrasli, političke teme nisu rezervisane samo za odrasle. Zloupotreba dece u političke svrhe je samo namerna, organizovana upotreba dece u događajima koji imaju propagandno politički, odnosno stranački karakter, poput pomenutog primera. To svakako nije jedno pitanje koje je logično s obzirom na tok razgovora, a nije nimalo sugestivno, u emisiji u svemu prilagođenoj uzrastu dece. Zato je jasno da razlog hajke kojoj svedočimo nije nikakva navodna zloupotreba deteta, već nezadovoljstvo sadržinom odgovora na koji je dečak imao pravo.

Slučaj emisije „Važne stvari“ neizbežno podseća na dve vrlo važne stvari, na nešto što nemamo a morali bismo imati i nešto što imamo a ne bismo smeli. Na to da voljom vlasti koja bukvalno kriminalno opstruira izbor novog Saveta već punu godinu nemamo instituciju pre svih pozvanu da se o problemima ove vrste izjasni – Regulatorno telo za elektronske medije, REM. I na to da je, mada po Ustavu u Republici Srbiji nema cenzure, ipak očekivano, inače redovno repriziranje „Važnih stvari“ RTS bez objašnjenja otkazao što je, bez obzira da li je posledica direktnog cenzorskog politikantskog naloga ili „samo“ hajkom izazvane autocenzure, krajnje zabrinjavajuće.

Peščanik.net, 01.10.2025.

Srodni linkovi:

Rodoljub Šabić – I služba REM-a u službi „blokadera“?!

Svetlana Slapšak – A evo i staljinizma!