Veće plate

Da li je dobro povećati plate i penzije? Zagovornici tvrde da bi se značajno povećala ukupna tražnja, što bi podstaklo prodaju i uticalo na preduzeća da povećaju proizvodnju, a to bi trebalo da dovede do novih zapošljavanja. Naravno, to podrazumeva da se država zaduži kako bi finansirala povećane izdatke na plate i penzije. Šta se ovom predlogu prigovara?

Prvo da bi povećana potrošnja uglavnom otišla na uvoz, a spoljnotrgovinski deficit valja finansirati zaduživanjem u inostranstvu. To bi povećalo strani dug koji je i onako veliki, oko 75 odsto bruto domaćeg proizvoda, i nastaviće da raste usled postojanja deficita na tekućem računu bilansa plaćanja. Ovaj je prigovor jači ako je kurs fiksiran. Dinar je, međutim, značajno devalvirao i verovatno bi dodatno oslabio posle povećanja plata i penzija. Mora, ipak, da postoji nivo kursa kod kojeg se troši više na domaće, a ne na strane proizvode, inače nema razloga ni očekivati povećani izvoz jer zašto bi stranci kupovali ono što je i domaćima skupo? To, dakle, nije previše jak argument.

Drugo, da će se time opteretiti buduća potrošnja, jer je odluka o zaduživanju danas isto što i odluka da se porezi plate sutra. Ovo je valjan argument ukoliko bi fiskalni deficit postao neodrživ upravo zbog povećanja plata i penzija. Do toga bi moglo da dođe ako bi plate i penzije rasle neprestano, a porezi se ne bi povećavali. Ako ne, veće plate i penzije danas bi se pokrile višim porezima sutra. Najjači je prigovor da je reč o meri koja je isto što i smanjenje poreza. Dodatni bi novac mogao da ode u štednju, a ne potrošnju, jer dugovi pristižu na naplatu, a i sutrašnje će poreske obaveze porasti. Usled toga je bolje da država, ako već želi da poveća zaposlenost, ulaže u aktivnosti koje zapošljavaju. Da li zna i da li bi sve otišlo na korupciju, to su ključna pitanja.

 
Blic, 21.07.2010.

Peščanik.net, 21.07.2010.