Vesti iz kukavičjeg gnezda

Da je samo do njegove volje, A. Vučić bi udavio N1 u čaši vode. Puzajuće satiranje slobodnih medija odvija se u mraku i sasvim podmuklo, uz kadrovsku podršku medijske legije stranaca. Posle smenjivanja Igora Božića, nastalo je izvesno zatišje pred očekivani završni udarac. N1 je vodeći izvor frustracija za ovdašnjeg kabadahiju, on želi da bude ukinuta svaka sumnja u razloge njegovog razornog opstanka.

Ukidanjem N1, Nove, Danasa i Radara, on bi možda lako dobio izbore. To je logičan ishod u uslovima apsolutne vladavine nad dezinformacijama. Informacije bivaju ukinute ako ne postoje sredstva koja bi ih dostavljala političkoj javnosti i ostalim konzumentima. Njegov agitprop bi privremeno postao neranjiv. Rezultati izbora mogu da budu nevažni, potrebno je da samo objavi neproverivu obmanu da je ponovo pobedio. Ako ne bude nikoga da to javno ospori, a teži se da ne bude – onda se sve odigrava i završava u gustoj pomrčini.

To je pakleni epilog udara koji se sprema godinama. Konačno ubijanje medija koji se žilavo opiru teškom zadahu tiranije, nije sasvim lagan posao ni za tako opsesivnog nasilnika. Iako se niko u Evropskoj uniji ne bi preterano potresao zapadanjem Srbije u informativnu tminu. Protesti podrške televiziji N1 su neočekivano mlaki.

Izostala je solidarnost mnogih ljudi koji sebe smatraju važnim a opstaju u sivoj zoni prividne udobnosti. Slobodni intelektualci u Srbiji su u ilegali, ostalo ih je tek dvadesetak da slobodno govore. Neki glasni protivnici režima su odjednom zaćutali i nestali. SANU je zatravljena u svojoj uzaludnosti i senilnom dremežu. Informer je postao rezervni kraljev presto i centar naprednjačkih bahanalija, neprekidni otrovni prizor koji sabira u sebi očarani polusvet i čini ga gotovim proizvodom za distopiju. Ulizička medijska kolonija svim snagama uzdiže svoje rugobno božanstvo. Nasilnik dodatno oprema pretorijanske trupe za nastavak terora.

Tvorci tog pakla otvoreno prete da će jednoga dana, i to vrlo brzo, preuzeti N1.

Posle teškog poraza Viktora Orbana na izborima u Mađarskoj, ovde je makar za nijansu pomerena vizura o medijima. Peter Mađar je obećao da će tamo ukinuti sve televizije koje su „sejale otrov“. To naravno nije njegov posao, ali politički poraz autoritarnog vladara dovodi u konačnu nepriliku medije ili njihove parodije koji su mu služili.

Političke sudbine Orbana i A. Vučića odvijaju se kao paralelni triler u kome vidimo samo negativce i odvratne njuške. Jedan je pao i vuče drugoga za sobom. Ovdašnjeg dahiju je svakako potresao i prepao težak poraz „brata i prijatelja“ Orbana, sa kojim je samo pre tri sedmice izveo amatersku inscenaciju terorističkog napada na gasovod.

Strah u Vučića da će biti poražen ili srušen, veći je nego ikad. Taj strah ga može naterati na oklevanje u konačnom jurišu na N1, pre svega.

Zato što bi rizik od zatiranja medija mogao da bude veći od pukog pada. Da je siguran u još nekoliko godina na vlasti, već bi naložio promenu uređivačke politike. I imali bismo Jovanu Jeremić i „Jutro sa predsednikom“.

Pod prinudom isteka vremena, mogao bi da raspiše izbore pre nego što proces gašenja bude završen, uz realni strah da bi svako oklevanje moglo da bude još poraznije.

Gašenje svih medija koji mu nisu po volji, svakako ga dovode u teško podnošljivi status posle poraza, koji izgleda vrlo blizu. Za razliku od Orbana, on ne može da izbegne opšti agresivni odijum, izlive zaslužene mržnje, socijalni linč, zakonsku represiju i gubitak slobode. Uz sve to, on je biološki vidno istrošen, a fizičko i mentalno zdravlje su na strmoj silaznoj putanji. Mora da žuri a žurba ubija.

Čak i ako bi svi nezavisni mediji bili ugašeni i po oceni njegovih crva zavladala idila jedine istine, opasnost od naglog pada nije otklonjena. Poznat je fenomen informativne klaustrofobije koji se javlja kao pobunjeničko i često nasilno traganje za istinom. Pri nasilnom zatvaranju svih ventila, implozija je logični odgovor na potpuni teror.

Gušenjem medija, A. Vučić bi doživeo konačni poraz koji odlaže svim sredstvima nasilja. Još neko vreme bi mogao da postoji u raspadanju, ali ne bi bilo nikoga da mu to saopšti.

Peščanik.net, 17.04.2026.