Vize

Ukidanje viza nije važno, često se može pročitati, jer ljudi nemaju para da putuju. U Evropskoj uniji, opet, dosta se razmišlja o tome da li bi trebalo očekivati veliki broj imigranata koji traže posao. Već ranije je olakšan pristup vizama i poslovnim ljudima (kako je to funkcionisalo u stvarnosti, to je drugo pitanje), što su važni razlozi zbog kojih ljudi putuju u zemlje Evropske unije. No, ono o čemu se veoma malo razmišlja u Srbiji jeste koliko je važno evropsko tržište rada. Svi su svesni važnosti doznaka, ali se izgleda često ne zapaža da je potrebno naći zaposlenje u inostranstvu da bi se potom kući slale pare. Vize su važne zbog zaposlenja, manje zbog putovanja.

Štaviše, ukidanje viza je utoliko važnije ukoliko je zemlja siromašnija. Da to ovako kažem: što je manje para za putovanja, to je ukidanje viza važnije. Jer para nema zato što nema posla, usled čega je još važnije da se može on potražiti u inostranstvu. Negativan uticaj viza nije u tome što ljudi neće putovati i upoznati Evropu, već u tome što povećavaju troškove pristupa tržištima rada u stranim zemljama.

Ovo, ako je suditi po ponašanju, nije poznato ili nije važno članovima raznih srpskih vlada od 2000. godine do danas. Čak je i u vreme socijalističke Jugoslavije vlastima bilo jasno da je za jednu nerazvijenu zemlju na Balkanu domaće tržište rada malo i da je mogućnost emigriranja veoma važan element politike zapošljavanja. Sada je zemlja još manje razvijena, a i mnogo je manja. Što čini pristup evropskom tržištu rada dodatno značajnim. Ljudi su tradicionalno odlazili u razvijenije zemlje da zarade, nauče i da izdržavaju članove svoje porodice kod kuće. Zato su vize važne. Oni kojima su vize važne samo zato da bi putovali i videli sveta, ti već imaju vize.

Vize su, naravno, samo prvi korak. Balkanske zemlje koje drže više do svojih građana, koji takođe tradicionalno traže posao u inostranstvu, gledaju da integrišu svoje tržište rada sa onim u Evropskoj uniji. Najbolji način jeste, naravno, učlanjenje, ali mnogo se može učiniti i pre toga, ako su vlasti svesne značaja stranih tržišta rada za one koji traže zaposlenje, bilo da su kvalifikovani ili, pogotovo, ako nisu.

Ovo vlasti čine i zbog političkih posledica. U zatvorenoj, nerazvijenoj zemlji, država trpi veliki pritisak da ili zaposli ili da socijalno obezbedi ljude koji ne mogu da nađu posao. Posledica toga jesu velika javna potrošnja, niska zaposlenost i nepovoljne okolnosti za razvoj privatne privrede. Država stalno kuburi sa finansiranjem budžetskog deficita, privreda mora da plaća visoke dažbine, a ni zaposleni ni nezaposleni nisu zadovoljni poslom, zaradama i socijalnim davanjima. To ne može a da ne podstiče populizam jedne ili druge vrste, koji vodi, recimo, učvršćenju upravo tog shvatanja da vize i mogućnost putovanja u strane zemlje nisu ni važni, jer nema para, a sirotinja ne putuje. Pa onda i ne putuje – ni zbog posla, niti zbog sticanja znanja.

 
Blic, 13.06.2009.

Peščanik.net, 13.06.2009.