Vrdaj Lama, Belaj Lama i onaj treći

Imamo predsednika Srbije koji laže čak i kad govori istinu. U Ujedinjenim nacijama je rekao da Srbija nikada nikoga nije napala. I to je tačno, strogo jezički. Napadala je kao SFR Jugoslavija i kao SR Jugoslavija. A ako je već hteo da povuče paralelu između NATO bombardovanja Srbije i rata koji je Rusija povela protiv Ukrajine, mogao je da priča o mahnitom vladaru koji je ratovao zbog teritorija pravdajući se oslobađanjem ljudi koji na tim teritorijama žive. Ali bi to moglo da povuče drugu, neželjenu paralelu sa današnjom Srbijom i Kosovom, pa je izostalo.

Ovako je njegov govor više podsećao na čoveka koji, kad mu kažete da vas boli zub, krene da vam daje primere svojih stomatoloških užasa. Isto ga je tako strašno zaboleo onomad kad je bio na letovanju, a tek kako se jednom proveo kod zubara, mada je još gore bilo onda kad je otišao kod onog drugog… Nije da nemate empatiju za njegove nekadašnje muke ali, pogrešan je trenutak da vam se žali jer ipak – vas sada boli zub! I ako nema rešenje, bolje je da ućuti.

Evropska unija i Amerika imaju jaku zubobolju koju im zadaje ruski predsednik, ali je predsednik Srbije ipak odlučio da im priča kako su se pre dvadesetak godina ponašali kao da ih baš zabole, znate već šta a nije zub, jer je to valjda nešto najkonstruktivnije što se može reći u ovom trenutku. (Kao i ono da ga baš zabole glava da uzme evropski papir ne-papir o Kosovu.) Optužio ih je da su licemerni, što svi znamo, ali licemeran je i on – od tamo nekog neimenovanog sveta zahteva doslednu pravdu i pravednost koju sam nije spreman da omogući na mnogo manjoj teritoriji kojom nesputano vlada. (Da ne počinjem opet Savamala, Krušik, Jovanjica…) Da, velike sile imaju običaj da ne reaguju isto na iste probleme, da, propuštaju da se uzbune zbog stradanja nekih naroda i neke dece i da, omogućavaju nekim diktatorima da divljaju do mile volje sve dok ne ugrožavaju interese moćnijih država, što se upravo sada dešava sa Rusijom. I sa Srbijom.

I možda je baš ta paralela navela predsednika Srbije da kači fotografije na kojima jede boršč a ne američku pitu, dok ministri inostranih poslova Srbije i Rusije potpisuju sporazume o saradnji.

Jedino je malo bizarno što je svoj govor završio sa „živela Srbija“. Mislim, zašto u prošlom vremenu, zar ne bi trebalo „da nam živi Srbija“? Da nam živi Srbija je prosperitetno, živela je više: što je živela, živela je. I to baš sad kad je predsednik Srbije, onako istočnjačko filozofski, zatražio da ga puste da „vrda“.

(Setila sam se, onaj treći je Borat.)

Peščanik.net, 26.09.2022.