Vreme za penziju

Pre četrdesetak se godina, u sklopu tadašnjih reformi, predlagalo se da se uvede radno vreme od devet ujutro do pet po podne. To nije prihvaćeno zato što je ostajalo malo vremena za pravi rad, koji je, naravno, počinjao posle radnog vremena. Posebno se isticalo da će ženama biti teže, jer moraju da rade kućne poslove. No, i muškarci bi gubili suviše vremena na poslu, jer ih je posle rada čekao drugi posao, bilo kod kuće ili na crno.

Slično je i bilo i još uvek jeste sa prevremenim penzijama. Koliko ih je koje samo obezbeđuju minimalne prihode i ostala socijalna prava, a oni koji ih primaju rade i zarađuju, na crno ili na belo, nije dovoljno poznato. Slično je i sa punim penzijama, pa je posebno interesantno da MMF mora da sluša kako predstavnici vlade iznose isti argument: ljudi, žene posebno, imaju mnogo obaveza i posla, da bi moglo da se promeni vreme odlaska u penziju.

Problem je, međutim, u tome što se u radnom odnosu zarađuje novac iz kojeg se isplaćuju penzije. Ukoliko se manje radi, manja će biti i produktivnost, pa će biti manji prihodi od doprinosa, pa će, na kraju, biti manje penzije. Sada se već gotovo polovina penzija finansira iz poreza. Zapravo, jedno vreme iz privatizacionih prihoda, ali to su ili odložene poreske obaveze ili je izvor kojeg više nema. Sada se uzima na zajam, a to znači da će se manje zarađivati u budućnosti jer će država morati da se razdužuje.

Dodatni je problem demografski. Smanjuje se broj stanovnika i povećava broj starijih. No, ono što je najvažnije, očekivana dužina života se ne povećava, jer nema novaca za zdravstvo, a i zato što ljudi, a naročito žene, rade i na poslu i kod kuće. Ono što se pokvari do šezdesete godine, više ne može da se popravi, sa penzijom ili bez nje. Mnogo je važnije imati dobar posao i odložiti koliko je god moguće vreme za penziju.

 
Blic, 28.10.2009.

Peščanik.net, 28.10.2009.