Vrhovni sud Izraela je kao neosnovanu odbacio peticiju protiv mogućnosti da Benjamin Netanjahu kao krivično gonjeno lice sastavi novu vladu. Ovim je odbačena i peticija protiv koalicionog sporazuma između vladajućeg Likuda i njemu do skoro suprotstavljene koalicije Kahol Levan.
Vrhovni sud je jedna od većih izraelskih prevara. Niko kao on ne doprinosi poželjnoj slici ove zemlje kao napredne i demokratske države koja poštuje vladavinu prava. Istina je sasvim suprotna: Vrhovni sud je glavna prepreka demokratiji u Izraelu. On ispunjava sve želje vladajuće elite. On ulepšava izraelsku stvarnost. Tačno je da je bivši premijer Jicak Rabin jedno vreme pretio njegovim ukidanjem, ali se predomislio kada ga je Vrhovni sud bezrezervno podržao u svemu, uključujući i kriminalno proterivanje 415 aktivista Hamasa u Liban, čime je ojačana njegova pozicija „svetionika pravednosti i napretka“ u regionu.
Rat koji izraelska desnica poslednjih godina vodi protiv Vrhovnog suda samo je ojačao iluziju o ovom sudu kao borcu za demokratiju. I najnoviji slučaj Benjamina Netanjahua sobom nosi istu poruku: premijer je pretnja našoj demokratiji, Vrhovni sud će ga zaustaviti. Opozicija se uzdala u odluke mudrih sudija. To je samo po sebi prevara.
I u Pretoriji je u doba aparthejda postojao vrhovni sud. Održavani su i izbori. Ali da li je ikome padalo na pamet da južnoafrički režim naziva demokratskim? I Južnoafrička republika je bila država sa zakonima, ali kakvi su to zakoni bili. U Izraelu se naizgled odvija borba za demokratiju. Sumnjam da je to uopšte borba, a da je za demokratiju još manje. Kada će konačno svima postati jasno da kada četiri i po miliona ljudi decenijama živi pod tiranskom vlašću, bez ikakvih prava, takva država ne može biti demokratska. Nema tu demokratije.
Izrael je demokratski u meri u kojoj je to nekada bila Južnoafrička republika. Istina, aparthejd ovde nije ozvaničen, ali jeste trasiran – između ostalog zahvaljujući i odlukama Vrhovnog suda. On neće zaustaviti galopirajući aparthejd, kao što nije zaustavio ni okupaciju. Sudijski aktivizam se uvek zaustavljao na Zelenoj liniji, pred snagama bezbednosti. Tamo je njegova slabost, tamo nestaje njegov glas, tu se odigrava njegova bezuslovna predaja. Tu on postaje pasivni akter koji izaziva nelagodu u javnom životu Izraela. Zato kada jednom na naplatu stigne račun za okupaciju, važno mesto na spisku odgovornih imaće i Vrhovni sud. I on nas je doveo tu gde smo.
Ali za sada ova moralna i pravnička fasada i dalje pobuđuje velika očekivanja u liberalnom delu našeg društva. Na čemu su ona zasnovana? Na presedanima iz prošlosti? Očekivalo se da jerusalimske sudije spasu Izrael od pravne i moralne provalije do koje je politički sistem stigao. Naša demokratija je uništena davno pre koalicionog sporazuma Netanjahu-Ganc. Oni koji su očekivali spas od Vrhovnog suda kao da zaboravljaju kako je taj sud pravdao ratne zločine. Sada je kasno. Vrhovni sud je korumpiran. Sud koji se nikada nije usudio da izrazi svoje mišljenje o naseljima na okupiranim teritorijama nije imao snage da utvrdi da lice pod krivičnim optužnicama ne može vršiti funkciju predsednika vlade.
Svi koji polažu nadu u ovaj sud učestvuju u velikoj obmani: imamo divno uređenje koje loši momci žele da unište, Vrhovni sud ga brani, a mi, dobri momci, branićemo svojim telima taj sud. Zbog čega bismo branili Vrhovni sud? Zato da bi on branio buduću korupciju, otimačinu imovine i ratne zločine?
Kada smo bili deca, brat i ja bismo prevrnuli naš crveni tricikl i pravili se da je točak volan, a da smo mi vozači autobusa. Cele dane smo provodili vozeći zamišljeni autobus. I Izrael je sebi izgradio čitav imaginarni svet u kome je on demokratska zemlja sa Vrhovnim sudom koji stoji na braniku pravde. Ovaj svet je realan koliko i naš nezaboravni tricikl autobus.
Haaretz, 07.05.2020.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 08.05.2020.
IZRAEL / PALESTINA