Prošao je još jedan dan na ulici. Oni koji su se ponadali da će kiša poljuljati entuzijazam ljudi su se prevarili. Centrom Beograda ponovo je šetalo preko 10 hiljada građana i građanki. Pojavili su se i novi transparenti: „Vaše pravo da ne znate ništa“, „RTS – Ne znamo sve“, „Stop medijskom mraku“. Kolona se trećeg dana duže zadržala ispred zgrade javnog servisa. Ljudi su uzvikivali „Hoćemo uživo“ u vreme emitovanja Dnevnika u 19.30, vođeni iskustvom od prethodnog dana kada je protest prećutan na ovoj televiziji (sa par reči je najavljeno okupljanje u više gradova Srbije, dok su pod prozorima u Takovskoj već besneli ljudi). Da li ih je drugog protestnog dana omela buka ispred redakcije ili nešto drugo nikada nećemo saznati, kao što nikada nećemo saznati ni da li su izbori zaista pokradeni. Ljudi sve manje mare za legalnost ovih predsedničkih izbora i više se bave mehanizmima kojima su oni, bez sumnje, učinjeni nelegitimnima.
Dok se privatni mediji poput Pinka i Informera utrkuju ko će više diskreditovati protestante, bilo alkoholom ili Sorošem, državna televizija ćuti, kao da nestrpljivo iščekuje premijerov povratak u zemlju, pa da ponovo sve bude u redu. I tako već nekoliko godina. Ćuti se o protestima inicijative Ne da(vi)mo Beograd, ćuti se o protestima radnika i radnica IMT-a, ćuti se o protestima studenata i studentkinja koji zahtevaju besplatno školovanje, ćuti se o zločinima u fabrici Jura, ćuti se o svima nama koji se ne slažemo sa politikom „mera štednji“, sa politikom racionalizacije u osnovnom i srednjem obrazovanju, ćuti se na kraju o svima koji nemaju obeležje SNS-a. Ljudi su zato na ulicama. Obnavlja se gradivo o demokratiji, društvu i solidarnosti.
Pored parola o medijima, trećeg dana su se pojavili i natpisi socijalnog karaktera poput „Neću više da stežem kaiš“, „Vučiću lopove, ukrao si penzije“, „Neću da budem jeftina radna snaga“. Kao da dolazi do postepene politizacije protesta, naročito kada se imaju u vidu zahtevi studenata u Novom Sadu. Pored zahteva za smenu članova RIK-a, REM-a, Maje Gojković, urednika RTS-a, kao i urednika Prvog programa RTV-a, oni su ubrzo zatražili „kompletnu smenu vlasti“. Novosadski studenti sprovode demokratiju na ulici, jer se prostor za razgovor o (ekonomskoj) politici izgubio u prirodnosti neoliberalne dogme. Ali ako zažmurimo na jedno (desno) oko i ne primetimo da su se u par navrata čule reči pesme „Marš na Drinu“, kao i povici „Vučiću pederu“, propustićemo da lociramo još neke probleme današnjeg srbijanskog društva. Tu treba obratiti pažnju i na školske programe, u kojima se svaka borba svodi na etno-nacionalnu, a unutar-državni bes iskaljuje na ljudima drugačije seksualne orijentacije.
Treba biti optimističan. U nekoliko navrata uzvici „Vučiću pederu“ preglasani su sa „Vučiću lopove“. Ukazati na stvarni problem Vučićeve vladavine važno je koliko i svest da je taj čovek problem. Zato treba pozdraviti ova ulična gibanja koja – u trenutku kada je javni i politički prostor sveden na igralište za šaku ekonomskih stručnjaka i nacionalističkih ratno-huškača – pokazuju potencijal za novo promišljanje demokratije, koja podrazumeva veću uključenost građana i građanki, koja tržište ne drži na oltaru društvenog progresa, a krupni kapital ne uvija u veo etno-nacionalnih sukoba. Zato se i danas u 18 sati vidimo ispred skupštine!
Peščanik.net, 07.04.2017.
Srodni linkovi:
Srđan Milošević – Zid i palača
Ljubodrag Stojadinović – Anatomija pobune
IZBORI I PROTESTI 2017.