Džulijan Asanž, glavni urednik sajta WikiLeaks, na meti je žestokih kritika američkih zvaničnika i njihovih saveznika, zbog potencijalnog ugrožavanja bezbednosti doušnika i vojnika u Avganistanu. WikiLeaks je u nedelju objavio hiljade poverljivih zapisnika američkih vojnih operacija u Avganistanu.
Američki sekretar odbrane, Robert Gejts, izjavio je u Vašingtonu: „Posledice na terenu bi mogle biti ozbiljne i opasne za našu vojsku, naše saveznike i naše avganistanske partnere, i možda će ugroziti naše odnose i ugled u tom važnom delu sveta.“
Gejts tvrdi da su osetljivi obaveštajni podaci, koji bi mogli da ugroze bezbednost doušnika, dostavljeni najnižim nivoima američke vojske.
„Trudimo se da omogućimo pristup informacijama o stanju na terenu onima kojiima bi one bile najkorisnije – ljudima na prvim borbenim linijama – gde su iz praktičnih razloga zabrane ređe i gde je kontrola manja nego u pozadinskim štabovima.“, rekao je on. „Nakon ovog incidenta, biće veliki problem napraviti pravu ravnotežu između bezbednosti i dostavljanja potrebnih informacija vojnicima na frontu.“
Admiral Majk Malen, šef generalštaba, kaže: „G. Asanž može da govori šta god hoće o višim ciljevima kojim se on i njegovi izvori navodno rukovode, ali prava istina je to da su oni možda već okrvavili ruke krvlju nekog mladog vojnika ili neke avganistanske porodice.“
Predsednik Avganistana, Hamid Karzaj, ocenio je objavljivanje imena Avganistanaca koji su sarađivali sa američkim i NATO snagama kao „neodgovorno i šokantno“. U Kabulu je izjavio: „Bilo da su ti pojedinci u dostavljanju podataka NATO snagama postupali legitimno ili ne, njihovi životi su sada ugroženi.“
WikiLeaks je zadržao oko 15.000 izveštaja kako bi zaštitio doušnike. Ali u nekim objavljenim dokumentima ima podataka o Avganistancima koji su sarađivali s koalicijom.
Asanž je rekao da je WikiLeaks pokušao da postupi po zahtevu Bele kuće i cenzuriše imena doušnika pre objavljivanja. Ali američki zvaničnici nisu želeli da im pomognu.
U svojoj izjavi je naveo: „Sekretar Gejts govori o hipotetičkoj krvi, ali je iračka i avganistanska zemlja natopljena pravom krvlju.“
Hiljade dece i ljudi je ubijeno i Amerika je najavila opsežnu istragu ovih ubistava, „ali je on odlučio da se prema ovim pitanjima odnosi s prezirom.“
„Ovakvo ponašanje je neprihvatljivo. Nastavićemo da otkrivamo nepočinstva ove administracije, kao i ostalih.“
Za to vreme, ni američke ni britanske vlasti se ne oglašavaju povodom podataka objavljenih u 92.000 ratnih zapisnika o tome da su koalicione snage ubile ili ranile više stotina civila u ranije neprijavljenim incidentima. Britansko ministarstvo odbrane je povuklo dato obećanje da će izdati zvanično saopštenje o optužbama Amerikanaca da su dve britanske jedinice odgovorne za neuobičajeno velike civilne žrtve.
Izvori iz ministarstva odbrane tvrde da je bar 15 od ukupno 21 prijavljenog slučaja potvrđeno, ali nisu mogli da kažu ništa detaljnije o daljim istragama, niti o tome kada će izdati saopštenje. Odred „Koldstrim gardista“ je stigao u Kabul neposredno pre nego što su, u četiri različita incidenta tokom oktobra i novembra 2007, ubijeni nevini civili.
Nekoliko različitih četa kraljevskih marinaca je navodno pucalo na civile koji su se „previše približili“ konvojima ili patrolama u osam različitih incidenata u provinciji Helmand, tokom šestomesečnog perioda, sa završetkom u martu 2008.
Izvori tvrde da je tadašnji laburistički sekretar spoljnih poslova Dejvid Miliband bio toliko zabrinut zbog civilnih žrtava da je 2008. pomogao usvajanje rezolucije Ujedinjenih nacija, kojom je uspostavljen sistem u okviru UN-a za praćenje takvih žrtava.
Ali sistem ne funkcioniše efikasno, tvrdi nezavisna organizacija Human Rights Watch. Pomoćna misija Ujedinjenih nacija u Avganistanu prijavila je smrt 828 civila 2008, kao rezultat delovanja „provladinih snaga“, rekavši da su ti incidenti „tekući problem“, i da vojska u prolazu puca na nedužne vozače, putnike u automobilu i motocikliste.
Američke vlasti usmeravaju svoju energiju na ljude koji objavljuju informacije i njihove pomagače. Gejts kaže da je FBI uključen kako bi se proširila istraga o redovu Bredliju Meningu, koji se nalazi u vojnom priotvoru, pod optužbom da je dostavio poverljivi video snimak na kome se vidi kako američki vojnici iz helikoptera ubijaju dvojicu snimatelja Rojtersa, misleći da se radi o pobunjenicima.
Meninga premeštaju iz vojnog zatvora u Kuvajtu u Kvantiko u državi Merilend, a FBI će sada moći da pokreće istrage protiv civila kao što je Asanž, za navodno neprijateljsko udruživanje. Nije poznato gde se Asanž trenutno nalazi.
Dejvid Li, The Guardian, 30.07.2010.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 01.08.2010.
Srodni link: Wikileaks – Zavera kao vladavina
NOVE TEHNOLOGIJESLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA