Kada su se prvi „mali zeleni“ pojavili na Krimu, optimisti su nas uveravali da će se Vladimir Putin zadovoljiti teritorijom svog omiljenog, no od strane ruskih građana slabo posećenog poluostrva. Nakon toga, kada su prvi diverzanti pošli na Donbas, optimisti su nas uveravali da će se na Donbasu sve i završiti, jer Janukovič i kompanija samo separatiste Donjecke i Luganske oblasti mogu da finansiraju i svestrano podržavaju njihov narod.
Sada, kada ruska armija stoji par kilometara od Mariupolja, grada koji joj se očigledno ne raduje, optimisti nas podsećaju da je to takođe Donjecka oblast i da je njoj preko potreban izlaz na more, jer gde će oni utopiti sav taj ugalj koji Ukrajina više neće moći da kupuje i koji Rusiji ama baš ni za šta nije potreban. Kada posle Mariupolja Vladimir Putin krene dalje, optimisti će nam govoriti kako je to sasvim razumljivo. Njemu je suvozemni koridor do Krima više nego neophodan jer, čim Kerčenskim zalivom počnu da duvaju zimski olujni vetrovi, stanovništvo njegovog, a sad i našeg omiljenog poluostrva umiraće od gladi i zime.
Kada Putin ovim putem pođe još dalje, optimisti će nam reći da je to njegovo putovanje sasvim logično, jer je stanovništvo istočnih krajeva Ukrajine uvek glasalo za Janukoviča, a Rusija prosto hoće da na tom području ponovo uspostavi balans sila i obezbedi neophodnu pomoć ruskojezičnom stanovništvu. Kada Putin prodre u centar Ukrajine, optimisti će reći da je to uvek bio deo Ruske imperije i da je to prosto teritorija koju ruski predsednik hoće čvršće da integriše u Carinski savez s Rusijom. Kada Putin bombama sruši Kijev, optimisti će nas podsetiti da je u ovom gradu bilo mnogo građevina izgrađenih u nakaznom stilu užasne staljinske arhitekture, a pored toga, sada se otvorila mogućnost za izgradnju nove Saborne crkve Svete Sofije i nove Kijevsko-pečerske lavre. Uostalom, Kijev je ruskojezični grad, tako da bombardovanje Kijeva nema nikakvog uticaja na areal ukrajinskog jezika i kulture.
Kada Putin stigne do Kamjanjec-Podiljska, optimisti će reći da on prosto hoće da obnovi granice iz 1939. A kada on te granice pređe, optimisti će pomisliti da on hoće da obnovi granice Sovjetskog Saveza, što je, ako se imaju u vidu interesi Rusije, potpuno logično.
Kada prve bombe padnu na Helsinki, optimisti će nas podsetiti da je Finska, kao uostalom i Ukrajina, nekada bila u sastavu Ruske imperije i da Putin prosto mora da preboli kompleks poraza Sovjetskog Saveza u Zimskom ratu. Kada Baltička flota greškom otvori topovsku i raketnu vatru na Gdanjsk, optimisti će skrenuti pažnju na to da bi pregovori o vraćanju Rusiji bivših važnih gradova imperije Romanovih, Varšave i Lođa, i te kako pomogli Poljacima da sačuvaju Krakov i Poznanj. I dok Poljaci razmišljaju, ruska armija iz Kalinjingradske oblasti i Belorusije ulazi u Litvaniju, što je isto tako sasvim logično i optimistično, jer se bolni kompleks izazvan bekstvom Litvanije iz Sovjetskog Saveza takođe mora preboleti. Sve u svemu, u ratu je već poginulo nekoliko stotina hiljada Ukrajinaca, Finaca, Poljaka i Litvanaca, no i milioni Rusa, tako da se pojavila nada da ostali koji su preživeli, počnu s organizovanjem masovnih mirnih protesta i tako zaustave Putina.
I stvarno, rođaci još nepoginulih su organizovali protestnu šetnju u ime pomoći naših ugnjetenih i progonjenih sugrađana u severnom Kazahstanu, bez obzira na to što je Kazahstan još uvek saveznik Rusije. Ali i u tome se da videti nekakva samosvojna optimistička vizija: rat protiv Kazahstana može odvući Putinovu pažnju od rata u Evropi, i tako pokloniti nekoliko meseci mirnog života Slovacima i Mađarima, kojima inače ne gine napad već sakupljene vojske stacionirane u nedavno okupiranom gradu Užgorodu, novoj prestonici novoosnovane Rusinske narodne republike. I uopšte, sve je to sasvim logično, jer je još Solženjicin primetio da je Kazahstan predimenzioniran, a Putin Rusiji želi da vrati sve teritorije koje su joj odvajkada pripadale.
A kad stigne u Šimkent, valjda će se zaustaviti.
Grani.ru, 05.09.2014.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 07.09.2014.
UKRAJINA