Zalivanje betona

Zvezda se raspala prošlog utorka, ali koga briga za to. Fudbal se u Srbiji ne igra radi fudbala. Cilj igre je njena negacija, pravljenje tima od uvezenih olupina koje će uspešno pokazati šta sve ne mogu. To je smisao, dalje negovanje navijačkog i svakog drugog mazohizma je ovde kultura življenja. Umobolnici vladaju, dunsteri igraju a dresirana publika uživa u svakoj vrsti sunovrata.

To u stvari i nije bio raspad fudbala, nego najviši nivo koji se ovde može podneti. To je distopijska igra a njena verzija je u Srbiji opijum za teletabise koji se uvek nadaju čudima i veruju u njih. Duh Vučića lebdi nad Marakanom i obleće oko nje. Tako je Zvezdan Terzić pre nekoliko godina iščitao uticaj zloduha na Zvezdu. To što takav idol nadahnjuje srpske vitezove od lopte, neizbežan je podsticaj na uspon do dna. To je vrhunac, dalje se nema gde.

Ovo nije voajerski uvid na fudbalsku igru u Srbiji, mada su moguća i takva skretanja. Teško je odvojiti sebe od nejasnih navijačkih emocija, iako je autor ovog teksta ravnodušan prema bojama, bogovima i arhiviranim zaslugama. Nekadašnji veliki igrači postali su mali seizi, sluge neostvarenog huligana, kome su u danima slave bili nedostižni. Huligan je od svih postojećih i uništenih sportova napravio sebi igraonicu. Njemu se klanjaju svi koji su sigurni da ne postoje bez poniženja.

Možda ste već zaboravili šta je na dvorskom prijemu rekao trener odbojkašica Zoran Terzić, posle osvojenog svetskog prvenstva: Vi ste uvek bili sa nama, bili ste neprekidno u našim mislima, čak smo vas osećali i na terenu. Bili ste naš sedmi igrač (igračica).

Zašto je to Terzić, veliki trener, rekao pred ništarijom? Morao je da očekuje nešto za tako nepodnošljiv panegirik. Ne znamo šta je dobio, ali zbog nečega jedino on veruje da nije ništa izgubio.

To je put za poništenje i nestajanje. Svi koji su pregazili svoje samopoštovanje, uvereni su da to niko nije primetio.

U utorak smo videli slom trenera Zvezde, samo trenutak pre nego što se slomio tim. Za takav ishod trener i nije bio potreban. Tim je stvoren samo za slom, a trener je podneo ostavku i odmah otišao na gradilište.

Nikada Stanković nije bio veliki koliko to jesu istinske zvezde. Igrao je dobro za Inter i to je uglavnom njegov domet i njegova lična stvar.

Mnogi su se, posle kratke fudbalske slave, oprobali u građevinskim poduhvatima. Neki su uspeli, mnogi propali u poslu gde iz podzemlja kad počne kopanje, izlaze posebno opasni organizmi. Investitori, koji nisu imali podršku zverinjaka pod zemljom i na njoj, nestali su bez traga.

Stanković je umeo da se prilagodi, metaniše, podrži, pohvali i postane pouzdan čuvar vladarevog sjaja. I sada gradi luksuzne poslovno -stambene objekte u centru grada, uglavnom na opštinama Vračar i Stari Grad.

Već su završene njegove građevine u Kursulinoj i Baba Višnjinoj ulici, Birčaninovoj i Krunskoj, Patrijarha Varnave i Strahinjića Bana.

Zbog rušenja oko Manježa i na Slaviji, bilo je i građanskog otpora, ali trener je bio jači.

U nekim istraživanjima nađeno je da su mnoge dozvole sporne ili da ih nema. Ali, odakle su stigle one nesporne?

Kako je Stanković uspeo da gradi na zemljištu vrednom više desetina miliona evra? Sva ona svojstva koja čine podanika, nisu dovoljna da bi neko dobio centar Beograda da u njemu polaže svoje temelje.

Neko kopa, sve je raskopao i posadio beton. Nije verovatno da to radi Dejan Stanković kao inokosni dunđer čiji se profit ne može izmeriti ako je samo njegov.

To nikada nećemo saznati. Beograd je velika mračna tajna.

Rekoh već da fudbal ovde nije tema. Zvezda je pokazala najbolje što ume. Njeni gospodari su odredili da se fudbal igra kao dokaz da su svi bolji i da su porazi nužni kao vid nacionalne patnje.

Loš trener je isključen zbog nepristojnosti. Pokazao je nepoštovanje prema gledaocima koji su mu zviždali i vređali monarha. Mahao je rukama i pljuvao ka tribinama. Od kad je prestao da igra, nije osvojio ništa osim Beograda.

Peščanik.net, 14.08.2026.

Srodni link: Dejan Ilić – Ode Stanković