Zamena uloga

Ministar policije Nebojša Stefanović obavestio je javnost da će direktor javnog preduzeća Koridori Srbije Zoran Babić podneti ostavku zbog učešća u saobraćajnoj nesreći u kojoj je jedna osoba poginula, a pet povređeno. Stefanović je rekao da se vozilo u kome se nalazio Babić kretalo nepropisnom brzinom, ali da on „nema ličnu odgovornost“ jer „nije upravljao motornim vozilom“. Uprkos tome, Babić će podneti ostavku imajući u vidu da se „radilo o vozilu Koridora“.

U nastupu ministra Stefanovića je pogrešno praktično sve – sem najave da Babić više neće biti direktor Koridora (jer to nikada nije trebalo ni da postane). Počnimo od toga da je kao ključni razlog za povlačenje Babića sa funkcije navedeno to što je u nesreći učestvovalo vozilo javnog preduzeća. Međutim, istog dana se tužilaštvo, koje rukovodi istragom u ovom slučaju, obratilo javnosti sa sasvim drugom informacijom: da se Babić zapravo vozio u automobilu koji je u vlasništvu privatne firme.

Zanimljivo je i to što je Babićevu ostavku najavio upravo ministar Stefanović. Naime, on bi mogao da napiše knjigu o tome kako je u brojnim slučajevima izbegao odgovornost za nezakonito postupanje – počnimo od plagiranja doktorata, preko nezakonitog smenjivanja rukovodilaca u policiji, odbijanja policije da izađe na teren i zaštiti građane u Savamali, indicija da njegov otac učestvuje u prodaji oružja, pa sve do slučaja od pre mesec dana kada je državna sekretarka njegovog ministarstva uhvaćena u komandovanju lokalnom policijskom stanicom koja se aktivno uključila u izborni proces.

Budući da nakon svih ovih događaja nije podneo ostavku, Nebojša Stefanović je trajno propustio priliku da bude odgovorno ljudsko biće. Ali vidimo da on uprkos tome bez nelagode govori o tuđoj odgovornosti.

Treba primetiti da su slične igre pri podnošenju ostavki postale tradicionalne na dvoru naprednjaka. One imaju nekoliko osnovnih oblika. Prva je ponuda lažne ostavke, koju je nedavno demonstrirala Ana Brnabić, a pre nje Siniša Mali. Najrasprostranjeniji oblik je ostavka uz zamenu uloga. Setimo se samo da je ostavku Bratislava Gašića zbog „novinarki koje lako kleknu“ ponudio predsednik, a da je recimo Meho Omerović Maji Gojković prepustio da javno govori o njegovom povlačenju zbog krađe na međunarodnom aerodromu. Najzad, tu su i ostavke zbog izazivanja besa ponižene partije. Nju je nedavno uspešno prikazao Dušan Vujović.

U kratkom pismu posle Stefanovićeve najave Babić je rekao da podnosi neopozivu ostavku, jer zna šta mu je činiti i jer su „znanje, moral, odgovornost, ljudskost i čestitost osobine koje u svakom od nas traži naš predsednik“. Dakle, jedan funkcioner je ponudio njegovu ostavku, dok navodne vrline drugog čine njenu okosnicu.

Zašto kriti da ostavke zbog unutrašnjeg osećaja odgovornosti u Srbiji ne postoje. One su po pravilu izrugivanje njihovom osnovnom uzroku u demokratskom svetu – političkoj i moralnoj odgovornosti zbog učinjenog (ili neučinjenog). Ostavka je ovde sredstvo koje služi drugim ciljevima: iznuđivanju sažaljenja, pridobijanju pažnje, zabavi, a ponajviše političkoj dinamici.

Podnosioci ostavke ne govore javno, ne obraćaju se ljudima koji su ih, posredno ili neposredno, birali. Odlazeći, oni se obraćaju partijskim liderima, a za svog supstituta u javnom obraćanju po pravilu biraju nekoga ko se odgovornosti svakodnevno smeje u lice.

Tu se vraćamo na Stefanovićevu naizgled čudnu opasku da Babić „nema ličnu odgovornost“ jer „nije upravljao motornim vozilom“. Valjda su mu rekli da je najvažnije da konstatuje da Babić nije krivično odgovoran, odnosno da ne može odgovarati pred sudom za nesreću i njene posledice, ali je Stefanović napravio lapsus koji je sam po sebi dovoljan argument.

Upravo bi lična odgovornost trebalo da Babića preporuči za ostavku. Odgovornost za to što je kao funkcioner zatečen u vozilu koje je divljalo po putu, koje je usmrtilo jednu osobu, koje je u vlasništvu privatne firme. Ali kao što Stefanović lepo kaže, Babić ove odgovornosti u sebi jednostavno nema.

Radi se o lažnom povlačenju koje je u strukturama koje veruju jedino u odgovornost Partiji zapravo preporuka za napredovanje. To se nedavno desilo pomenutom dvojcu – Bratislav Gašić je avanzovao do direktora Bezbednosno informativne agencije, a Meho Omerović je postao savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja. U svom pismu Babić lepo kaže da je „na raspolaganju predsedniku, stranci i Srbiji“.

Zbog toga treba još jednom skrenuti pažnju na ono što je izjavio neposredno posle nesreće – da se ne brinemo, da će nas on još gnjaviti. Ovo je samo kraći predah koji će ga lansirati još brže, jače i bolje u naprednjačku orbitu. U njoj nema mesta za slabiće, za žaljenje za izgubljenim životima, prekršenim propisima i moralnim principima. Naši funkcioneri žive bez ovih balasta, jer u suprotnom, ovakvi kakvi su nikada ne bi tako daleko dogurali.

Peščanik.net, 02.02.2019.