Na polovini filma Obnaženi tango iz 1990. protagonista Čolo spasava glavnu junakinju Albu od napada dvojice nasilnika. Nakon uspešne odbrane i demonstracije svojih sposobnosti, Čolo prilazi Albi i kaže joj: Ne brini Alba, nikada ne bih dozvolio da te ubije neko drugi. To je trenutak u filmu kada bi gledateljka trebalo da shvati da je Čolo zaljubljen u Albu.
***
Pre desetak dana Miladin Kovačević je uhapšen nakon što je navodno pretukao svoju devojku. Prema njenoj izjavi, bila je podvrgnuta zlostavljanju i mučenju zbog čega je i potražila lekarsku pomoć. Postoje dva razloga zbog kojih ova vest ne bi trebalo da nas čudi. Pre svega, Miladina Kovačevića smo upoznali kao nasilnika pre 12 godina. Podsetimo se, Kovačević je uhapšen 2008. u Bostonu nakon što je naneo teške telesne povrede Brajanu Štajnhaueru usled kojih je nekoliko meseci bio u komi (diplomatski skandal koji je pratio tu priču trenutno nije važan). Dve godine kasnije, Kovačević je pred našim sudom priznao krivicu i osuđen je na zatvorsku kaznu od dve godine. Dakle, nesumnjivo je u pitanju nasilna osoba.
Drugi razlog je takođe povezan sa događajima od pre 12 godina. Kao razlog za izbijanje tuče navodilo se da se Štajnhauer neprimereno ponašao prema devojci iz Kovačevićevog društva. Kovačević, kao i dvojica iz društva, tvrdili su da su u stvari sve to radili kako bi zaštitili jednu devojku. Oni bi trebalo da budu junaci te priče. Činjenica da je nasilje izmaklo kontroli je nebitna.
Taj model ponašanja je tipičan za „pravog muškarca“, za onog koji brani slabije od sebe, koji je uvek pravedan, ali u tom modelu postoji problem. Pravi muškarac uvek mora da dokazuje svoju muškost, uvek mora da dokazuje da on nije slabiji. Samim time, nasilje (verbalno i fizičko) je osnova tog modela i on poseže za nasiljem kad god je njegova muškost dovedena u pitanje. Pravi muškarac ne brani slabije od sebe vođen čojstvom i junaštvom, već ih brani kako bi dokazao svoju muškost. Slabiji od njega nisu ličnosti, pa čak ni živa bića, već njegova svojina. On brani svoju teritoriju. Te će tako pravi muškarac bez problema skočiti u odbranu devojke iz svog društva ako proceni da je (odnosno njegovu teritoriju) neko ugrožava, ali će isto tako bez problema biti nasilan prema njoj ukoliko proceni da je ona na bilo koji način dovela u pitanje njegovu muškost.
Problem je i to što se ovaj model ponašanja još uvek promoviše kao poželjan. Muškarci se nagrađuju za zaštitničko ponašanje, stalno im se stavlja do znanja da je na njima da štite slabije od sebe. Kao najpozitivniji primeri se ističu oni koji su spremni da podmetnu svoja leđa kako bi zaštitili nekoga. Ali nasilje u službi zaštite i nasilje prema slabijima predstavljaju dva lica iste medalje muškosti.
Miladin Kovačević jeste tipičan predstavnik tog modela doveden do ekstrema zahvaljujući privilegijama koje uživa. Miladini Kovačevići su izuzetno opasni. Naizgled su sigurni u sebe, ali njihovo poimanje najvažnijeg aspekta njihove ličnosti – muškosti, izuzetno je krhko i zahteva konstantno dokazivanje.
Opasniji od takvih su oni „pravi muškarci“ koji deluju na višem nivou. Oni koji deluju u službi države i koji sebe predstavljaju kao apsolutne zaštitnike. Najbolje primere toga možemo videti na našoj političkoj sceni. Vladajuća stranka i njen predsednik lično neprekidno nude zaštitu žena od političkih protivnika, sablažnjavaju se nad nasiljem kojem su one izložene, a kasnije ih zloupotrebljavaju kao živi štit pred Skupštinom. Predsednik vladajuće stranke, za sada verbalno, stalno podseća na svoju neverovatnu muškost, odnosno hrabrost, pa će tako svojim političkim protivnicima odgovoriti: „Postoje ljudi koji su mnogo hrabriji od njih, i koji nisu bežali od njih ni kada su mi dolazili pred vrata, ako se sećate na svega 7 metara je njih 1.200, 1.300 bilo, kada su urlali i vikali i pretili i lupali… Ja sam stajao unutra i govorio najteže reči protiv njih, zato što to iskreno mislim i zato što sam ubeđen da govorim istinu i zato što znam da govorim istinu“. Ali kao u patrijarhatu, i u politici žene nisu saborkinje ili suparnički igrači. One su lopta kojom se igra. Pa tako predsednik vladajuće stranke neće propustiti priliku da svoju neverovatnu nadmoć pokaže i nad voditeljkom ispravljajući je kada je pogrešno izgovorila „dekanter“.
Rešenje i za Miladine Kovačeviće i za predsednike vladajućih stranaka koji bi da dokazuju svoju muškost nije u pronalaženju jačih od njih, već u uspostavljanju i održavanju sistema koji takvima ne dozvoljava da se nasiljem dokazuju.
Peščanik.net, 26.09.2020.
FEMINIZAM