Zašto će biti više studentskih lista na izborima?

Poslanik SNS Vladimir Đukanović je nedavno dao odgovor na ovo pitanje, ali je to prošlo nepravedno nezapaženo. Đukanović tvrdi da „lako može da se dogodi da na predstojećim parlamentarnim izborima bude više takozvanih studentskih lista, jer svako može da kaže da je baš on prvi pokretač protesta“. On u nastavku svog teksta studente koji su pokrenuli proteste 2024. godine naziva „lažnim studentima“,¹ a mogućnost multipliciranja izbornih studentskih lista vezuje za političku rigidnost i nedemokratičnost pokreta koji odbacuje ljude zbog najmanje sitnice, što će, prema Đukanovićevom mišljenju, neminovno voditi organizaciji odbačenih i njihovom kandidovanju na izborima.

U sve ovo bismo mogli da poverujemo da smo upravo sleteli na Zemlju sa Marsa. Ali na ovaj način će vlast pred međunarodnom zajednicom, ali i u susretu sa domaćim primedbama o zloupotrebama, braniti pojavu više studentskih lista na predstojećim izborima. Đukanovićeva izjava je tek uvertira za tu igrariju – pokretači studentskih protesta i njihova lista (odavde: Studentska lista ili SL) će biti proglašena lažnom, a propagandi će sigurno pomoći i činjenica da su studenti koji su već duže u procesu sastavljanja SL odlučili da na toj listi i ne bude studenata.

Dakle, imaćemo dve linije normalizacije izbornog umnožavanja studentskih lista: (1) SL je lažna studentska lista jer na njoj nema studenata, i (2) druge studentske liste su demokratska posledica nedemokratičnosti i razuđenosti studentskog pokreta na kojoj su stvarni/izvorni studenti.

Vlast će koristeći novousvojena izborna pravila za kandidovanje (jedan čovek – više potpisa podrške za listu, o tome više ovde i ovde) moći sa 10.000 potpisa podrške svojih birača da kandiduje neograničeni broj studentskih lista kako bi zamutila vodu i svom pravom takmacu, SL, skinula nekoliko procenata podrške, dok bi ih istovremeno primorala da dobar deo kampanje i komunikacije usmere na dokazivanje svoje pravovernosti i autentičnosti (objašnjavanje razlike između Studenske liste i drugih studentskih lista).

Ukoliko bi na svakom biračkom mestu u proseku 20 ljudi napravilo (možda i sasvim nenamernu) grešku i glasalo za studentsku listu koja nije SL, ukupni broj prevarno oduzetih glasova SL bi mogao da bude oko 165.000 glasova (prema parametrima sa poslednjih izbora, to bi bilo čak 11 poslaničkih mandata). Potencijalno i mnogo više, ukoliko bi zabuna bila uspešna i ukoliko bi SNS prvi uspeo da preda listu „Studenti pobeđuju“ čime bi broj onih koji su napravili grešku prevazišao gore pretpostavljeni broj. Kada govorimo o mandatima ukradenim na ovaj način – svaki, pa i jedan, biće ogromna stvar za SNS koji se nalazi u teškom političkom škripcu.

Trenutno nema nikakvih formalnih prepreka da se upravo to desi – da lista Studenti pobeđuju bude upravo lista koju će predati SNS generisana grupacija. I da, možda će vrlo informisani i uključeni u politički život znati za takvu prevaru, ali to neće biti slučaj u svim delovima Srbije, naročito onima koji su izloženi režimskoj informativnoj radijaciji.

Ovde se treba osvrnuti na informaciju da je Studentska lista nedavno registrovana kao udruženje u APR, na šta Đukanović takođe referiše u svom tekstu. Ovo udruženje nije ni od kakve važnosti za izlazak na buduće izbore jer na njih može da izađe samo grupa građana koja se može registrovati tek po raspisivanju izbora.² Odbrana SL od lažnih lista pozivanjem na postojanje ranije registrovanih udruženja je relevantno samo u sferi moralne odgovornosti. A znamo gde je mesto morala u redovima SNS, naročito pri sprovođenju izbora.

I sve što je ovde rečeno za SL važi i za proevropsku opoziciju i desnu opoziciju. Oni će takođe imati svoje dublere koji će im skidati nekoliko mandata, što je sve samo jedan od aspekata izborne krađe koja nas čeka i za koju, bar u ovom delu, očekujemo odgovor – pa šta? Šta ovde nije po zakonu?

Sve ovo nije napisano u svrhu širenja defetizma – naprotiv. SNS je odavno izgubio većinsku podršku građana i upravo zato nemilosrdno krade izbore. Kako vidimo iz Đukanovićevog izlaganja, za neki od vidova te krađe javnost se već sada priprema, kao da je u pitanju logična, očekivana i normalna stvar.

Ovde je dakle problem, ponovimo to po hiljaditi put, ne samo što SNS potkrada izbornu volju svih nas, već što nema adekvatne reakcije građana, a pri poslednjim promenama izbornih zakona ni reakcije SL na zakonsku pripremu legalizacije krađe koja će najviše pogoditi samu SL (ovde pre svega govorimo o pravilu jedan čovek/više potpisa).

Ali nikada nije kasno – SL, ali i svi drugi koji će biti pogođeni lažnim izbornim listama, upravo zbog najava koje smo čuli od Đukanovića mogu da nađu razumno očekivanu tačku spajanja, a to je zahtev da se nedavno usvojeno pravilo jedan čovek/više potpisa ukine, baš kao što nikada ranije i nije postojalo. Sve drugo bi bilo saučestvovanje u sopstvenoj propasti, kopanje groba za stvarnu izbornu volju. Izbori još nisu raspisani, a zakoni se u Srbiji menjaju za nedelju dana. Dakle, moguće je ako postoji jasna inicijativa i pritisak da se ona sprovede. Bez inicijative i pritiska, stvari će biti baš onakve kako ih Đukanović sada vidi.

Za slučaj da to takve inicijative dođe na opozicionoj strani, SNS bi sigurno rekao da je pravilo jedan čovek/više potpisa za kandidaturu ODIHR tražio od Srbije i da mi, kao najbolji đaci, samo ispunjavamo međunarodne preporuke i ne dovodimo ih u pitanje.

Ali na to je odgovor lak – ODIHR je ovu preporuku³ dao oslanjajući se na par. 196 Smernica ODIHR i Venecijanske komisije u kojima jasno piše da „sistem provere potpisa treba da bude jasno definisan zakonom i ne previse tehnički, kako bi se izbegla zloupotreba“. Dakle, ODIHR i VK su saglasni da provera potpisa podrške mora da bude imuna na zloupotrebe. To je osnovni cilj. Zatim se dalje navodi:

„Posebno treba izbegavati zahtev da građanin može dati potpis podrške samo jednoj stranci, jer bi takav propis uticao na njegovo pravo na slobodu udruživanja i lako mogao dovesti do diskvalifikacije stranaka, uprkos njihovim pokušajima da u dobroj veri ispune taj zahtev.“

Dakle, citirani delovi Smernica ODIHR i VK, koji su transponovani u izveštaj u Srbiji, kao osnovni cilj navode zabranu zloupotrebe postupka prikupljanja potpisa koji bi mogao da dovede do onemogućavanja kandidovanja stranaka koje su u dobroj veri smatrale da ispunjavaju kriterijume za proglašenje (da ne ulazimo sada u još jednu finesu – da se preporuka odnosi na stranke, a ne i na grupe građana što SL svakako jeste, odnosno biće nakon raspisivanja izbora).

Kako je u Srbiji situacija godinama suprotna, te se zloupotreba sprovodi upravo fantomskim listama, odnosno odsustvom verifikacije potpisa kandidata, a ne zloupotrebom verifikacije potpisa (što ODIHR i VK žele da spreče), ne postoji nijedan razlog da se par. 196 Smernica primeni na Srbiju na način na koji je to učinjeno u ODIHR izveštaju, a zatim i u praksi, izmenama zakona.

Drugim rečima, ODIHR je pogrešio kada je olako preporučio model jedan čovek/više potpisa jer Srbija ne ispunjava uslove da joj takva preporuka bude data, a ti uslovi su određeni dokumentima na koje se ODIHR oslanja.

U politici (shvaćenoj u širem smislu, ne samo stranački), postoji zabrana na priznavanje greške. To nije samo domaći izum. Neke nepriznate greške mogu skupo da koštaju i zato je poslednji čas da se zahteva povratak pravila o izbornim listama na staro. Priznavanje greške, makar i implicitno, domaćih aktera (koji bi tražili vraćanje u prethodno stanje) i međunarodnih aktera (koji ne bi insistirali na nepotrebno izdatoj preporuci jer će na njih biti svaljena odgovornost za taj segment izborne krađe) bila bi podrška održavanju izbora koji nisu temeljno pokradeni već danom proglašenja izbornih lista, daleko pre izbornog dana.

Peščanik.net, 12.08.2026.

1. Đukanović navodi da svaki okrug i opštinski odbor daju svoje kandidate kada aktuelna vlast pravi izbornu listu, dok kod „tzv. lažnih studenata tako nešto ne postoji. Odnosno, ukoliko si malo iskočio iz koloseka, odmah letiš i bivaš proglašen da si ćaci.“
2. Član 65, stav 3 Zakona o izboru narodnih poslanika.
3. Str. 11, odeljak VII I str. 30 preporuka 11 ODIHR izveštaja za Srbiju od 28. februara 2024.