Zatišje sa burom

Znam da se kaže: zatišje pred buru, ali – šta kad bura počne, a zatišje i dalje traje? I šta ako zbog zatišja niko ne uključi alarm za uzbunjivanje i još gore – šta ako zbog toga zakaže služba za spasavanje?

Kancelarija za brze odgovore koju su nam obećavali samo da bismo za njih glasali, jedino je predizborno obećanje koje je i realizovano u prethodnom, skraćenom mandatu. Doduše, brze odgovore nismo dobijali mi građani niti su brzi odgovori služili tome da nama olakšaju život i poslovanje. Kancelarija za brze odgovore je funkcionisala samo onda kada je bilo potrebno brzo i burno reagovati na nešto što su rekli ili uradili politički oponenti koji su smatrani političkim neprijateljima.

A kada su izbori i zvanično raspisani, kancelarija je počela da radi non-stop. Najzaposleniji u njoj je bio predsednik Skupštine kojem je u opisu posla (skupštinskog, a ne kancelarijskog) da predsedava i neutralno vodi sednice. Ako je u Skupštini ponekad i uspevao da bude neutralan i naizgled smiren – u kancelariji za brze stranačke odgovore on je bio i pristrastan i strastan.

No, čak i kada su izbori prošli, i SNS osvojila ubedljivu većinu – kancelarija za burne odgovore nije prestala sa radom. Čovek bi pomislio da će sada, kada je jasno da imaju većinsku, a možda i apsolutnu vlast, prestati da se brecaju na baš svaku izjavu svakog partijskog funkcionera svake, a naročito Demokratske stranke. Ali ne – kancelarija, po ugledu na svog lidera, radi punom parom od jutra do mraka, vikendom i praznicima. A postaju i brži čak i od svog imena (a vi mislili da ću da napišem – od lidera). Danas (u nedelju) – zamalo brži i od svetlosti: gotovo u isto vreme dok je Dragan Đilas držao govor na sednici svoje stranke, SNS je izdala saopštenje za javnost u kojem podsmešljivo komentariše Đilasove izjave.

Čovek bi takođe pomislio i da će sada kad imaju većinsku, a verovatno i apsolutnu vlast, početi da se ponašaju odgovorno prema društvu pa da će sa makar približnom pažnjom pratiti šta govore i rade neki drugi akteri na javnoj sceni i sa makar sličnim žarom komentarisati negativne pojave u društvu (jer se društvo ne gradi reformama, a naročito ne samim njihovim najavljivanjem, već uspostavljanjem pravila ponašanja). Ali bi čovek bio u krivu.

Događaji koji su ove nedelje izazvali buru u jednom malom i mnogo manje uticajnom delu javnosti nego što su to političari, u partijskim redovima su izazvali – zatišje. Ajde i da razumemo što ne smeju da komentarišu događaje u Ukrajini, ali čega se ili koga se plaše kad treba osuditi naše lokalne siledžije?

Ne samo da se nije oglasio niko iz najveće vladajuće partije nego komentar nije stigao ni iz ostalih stranaka. Niko od političara, a naročito niko od ministara, nije ni komentarisao, a kamoli osudio ponovno objavljivanje spiska ”neprijatelja srpstva” i pozivanje na nasilje prema njima. Ili procenjuju da u ovom trenutku nije uputno izražavati stav (zar je moguće da misle kako bi ih osuđivanje takvog postupka diskvalifikovalo za ulazak u buduću Vladu?) ili se slažu sa onima koji misle da se treba obračunavati sa novinarima, glumcima, piscima, braniteljima ljudskih prava. Čovek prosto ne zna koji mu je odgovor odvratniji.

Peščanik.net, 31.03.2014.