Zrenjanin, foto: Mister No
Zrenjanin, administrativni centar srednjeg Banata, grad sa dugom industrijskom tradicijom, čuven po jugoslovenskim proizvodnim kompleksima – danas se bori za opstanak vlastitog imena. Ova inicijativa nije nova. Ona se javila još u doba raspada SFRJ i uspostavljanja novog sistema vrednosti, u kome partizanski antifašizam i socijalistička emancipacija i industrijalizacija društva više nisu bili poželjni. Na teritoriji grada Zrenjanina je još 1992. održan referendum za promenu imena grada, koji je završen neuspešno po inicijatore. Zrenjaninci su ogromnom većinom odlučili da njihov grad zadrži ime narodnog heroja i borca protiv fašizma – Žarka Zrenjanina.
U proteklih 30 godina ovaj grad je doživeo ekonomsku i demografsku katastrofu. U Zrenjaninu je nekad radilo preko 50 fabrika, a danas ih ima svega nekoliko. Nekad je grad imao skoro 80 hiljada radnika samo u industriji, dok danas ima ukupno 34 hiljade zaposlenih. Uz to, voda iz zrenjaninskog vodovoda je već 25 godina opasna po zdravlje ljudi.
Promenu imena grada, odnosno vraćanje imena Petrovgrad, iniciralo je istoimeno udruženje formirano u novembru prošle godine, sastavljeno od 12 nacionalističkih grupa i udruženja, među kojima su i zrenjaninsko Svetosavlje, ogranak Matice srpske, Srpski narodni pokret „Svetozar Miletić“, Društvo srpsko-ruskog prijateljstva – regionalni odbor Zrenjanin, Udruženje boraca rata iz 1912-1918 i njihovih potomaka i poštovalaca.
Na čelu pokreta je, nimalo slučajno, poznati zrenjaninski preduzetnik Budimir Jovanović. Jasno je da iza tog udruženja stoje ljudi koji su nacionalistički, desničarski i antikomunistički opredeljeni, koji su se u vreme tranzicije obogatili pljačkom društvene i državne imovine. U njihovom je interesu da se u Zrenjaninu zatre svaki trag otpora širenju njihovih „biznisa“ i svaki trag progresivne i levičarske politike koja bi ispitala njhovu ulogu u sumnjivim privatizacijama.
Prvi takav korak je uspostavljanje ideološke hegemonije rušenjem simbola progresivne, antifašističke i antikapitalističke borbe, koju istorijski simbolizuje Žarko Zrenjanin, čovek po kome je grad dobio ime. Još za vreme vladavine Demokratske stranke, koja je službeno izjednačila četničku kolaboraciju s partizanskom antifašističkom borbom, na ulazu u Zrenjanin su postavljene table na kojima sem službenog naziva Zrenjanin, stoji i Petrovgrad i Veliki Bečkerek (Nagybecskerek). Ovaj revizionistički potez se tada pravdao tradicijom grada kao multikulturne sredine.
Udruženje „Petrovgrad“ je odmah po osnivanju izdalo proglas u kome je tražilo da Skupština grada Zrenjanina raspravlja o promeni imena bez raspisivanja referenduma. Od toga su kasnije odustali, jer ova inicijativa nije u skladu sa zakonom o lokalnoj samoupravi, u čijem se članu 16 kaže da „Osnivanju, ukidanju ili promeni (imena) jedinice lokalne samouprave prethodi savetodavni referendum“. To znači da organi Republike Srbije mogu, a ne moraju uzeti u obzir rezultate sprovedenog referenduma.
Kada im je propao plan o brzoj promeni imena grada, udruženje je krenulo u žestoku revizionističku propagandu u kojoj se osporavaju Žarko Zrenjanin i Narodnooslobodilačka borba i antifašizam u celini. Na njihovom portalu se mogu naći tekstovi koji su otvoreno na strani fašističkog okupatora, koji umanjuju i negiraju značaj antifašističke partizanske borbe, u kojima se antifašistički borci nazivaju zločincima. Drugim rečima, izjednačavaju se fašizam i antifašizam.
Ovo sramno ponašanje i otvorena revizionistička politika naišli su na osudu javnosti u Zrenjaninu. Zrenjaninski socijalni forum je organizovao nekoliko javnih događaja kojima je pokušao da doprinese očuvanju istine o partizanskom pokretu u Banatu, Vojvodini, kao i o značaju Žarka Zrenjanina.
Bez obira na sve to, grad Zrenjanin je 27. februara 2018. Ministarstvu za lokalnu samoupravu prosledio inicijativu da se Zrenjanin zvanično preimenuje u Petrovgrad. Time se vladajuća politička kasta otvoreno stavila na stranu kolaboracije, anti-anti fašizma i istorijskog revizionizma.
Da li je preimenovanje Zrenjanina u Petrovgrad, baš kao i plan za postavljanje spomenika Kralju Petru na Trg Republike u Novom Sadu ili najava otvaranja tzv. „Muzeja prisajedinjenja“ deo šire agende SNS-a u Vojvodini, ili lokalni zrenjaninski političari koriste jubilej stogodišnjice priključenja Vojvodine Srbiji da bi ostvarili svoje političke ciljeve – ostaje da se vidi. Činjenica da se u gradu razorene privrede, masovne nezaposlenosti, u gradu bez pijaće vode i perspektive za mlade ljude razmatra pitanje promene imena grada govori o nezainteresovanosti vladajuće političke kaste za dobrobit onih koje bi trebalo da predstavljaju.
Koalicija bahatih političara, krupnog kapitala i ekstremne desnice deluje zlokobno i opasno podseća na ono što se pre 75 godina dešavalo u Zrenjaninu, Banatu, Vojvodini i Jugoslaviji. Odgovor bi stoga morao da bude zajednička borba za očuvanje onoga što je predstavljao sâm Žarko Zrenjanin, a to je neumoljiva i uporna borba protiv svih politika i organizacija koje su se obrušile na tekovine antifašizma, te borba za pravednije i solidarnije društvo. Zrenjaninci imaju istorijsko iskustvo te borbe i imaju šansu da na referendumu jednom zauvek pokažu da je Zrenjanin bio, jeste i da će ostati antifašistički grad.
Mašina, 02.03.2018.
Peščanik.net, 06.03.2018.
Srodni linkovi:
Olga Zirojević: (Veliki) Bečkerek – Petrovgrad – Zrenjanin
Autonomija info – Zrenjanin nije Petrovgrad
Danas, Todor Kuljić – Kapital menja kolektivno sećanje