Na obeležavanju 20 godina od NATO bombardovanja SRJ u Nišu, patrijarh Irinej ponovio je od ranije poznati negativan stav o građanskim protestima širom Srbije. Opozicioni Savez za Srbiju reagovao je otvorenim pismom gde je rečeno da se patrijarh meša u dnevnu politiku i stavlja na stranu vlasti, ali i da „SPC nije u vlasništvu SNS-a“, jer je čine vernici različitih političkih uverenja. Pismo sadrži i određenu pouku upućenu patrijarhu o tome zašto građani izlaze na proteste: „Ako je ukinuta parlamentarna debata, ako nema slobode medija, ako je partija na vlasti uzurpirala sve državne institucije, ako jedan čovek tajno pregovara o predaji Kosova i Metohije, ako nam sva deca odoše u inostranstvo zbog katastrofalne ekonomske situacije – onda nemamo izbora i moramo na ulice, moramo na proteste“. U ovom delu pisma nalazi se i ključni pojam za razumevanje patrijarhove dosledne nedemokratske pozicije.
On je na skupu u Nišu obavestio prisutne šta su im preci ostavili u nasleđe i šta im na osnovu toga valja činiti: „da odbranimo naše svetinje na Kosovu i Metohiji i da se borimo da tu svetu zemlju, za koju su naši preci prolili krv i žrtvovali živote, sačuvamo i ostavimo u nasleđe isto onako kako su nama ostavili naši preci. Tu svetu zemlju ne smemo nikome pokloniti. Moramo je braniti svim dopuštenim sredstvima, a, ne daj bože, da se koristimo i nekim drugim. Mi to ne želimo i molimo se Gospodu da ne dođemo u takvu priliku“. Vidimo da srpski preci u nasleđe svojim potomcima ne ostavljaju demokratiju, poštovanje institucija i pravnih normi ili prosto dobre običaje međusobnog uvažavanja ličnih sloboda.
Mrtvi živima ostavljaju u nasledstvo isključivo teritoriju „svete zemlje“ za koju su prolivali krv i odlazili u smrt. U govoru nije precizirano čiju su sve krv srpski preci prolivali. Ali budući da je patrijarh poručio da se manastiri na Kosovu i Metohiji, „naše svetinje“, moraju braniti i odbraniti svim dopuštenim ili nedopuštenim sredstvima – možemo zaključiti da se u toj odbrani ponekad mora proliti i tuđa, nesrpska krv.
Parlamentarna debata, sloboda medija i stanje demokratije u Srbiji ne kotiraju se visoko na listi prioriteta u SPC-u. Građani i vernici nisu upoznati sa time šta „najstarija nacionalna institucija“ zvanično i saborno misli o savremenim civilizacijskim tekovinama. Ali zato vrlo dobro znaju šta misli o Kosovu. Ono se ne sme predati tuđinu i moralo bi zauvek ostati srpsko, ponovili su episkopi okupljeni u saboru više puta. I zato nije nikakav problem „ako jedan čovek tajno pregovara o predaji Kosova i Metohije“ – kako rekoše iz Saveza – sve dok patrijarh Irinej i još neke vladike misle suprotno: da se jedan usamljeni čovek snagom lava, a ponekad i u suzama, bori za Kosovo. Ako se prisetimo medijskog rečnika iz vremena bombardovanja, mogli bismo reći da je demokratija u Srbiji „kolateralna šteta“ srpske borbe za Kosovo. Tako je bilo za vreme Miloševića, tako je i sada, u vreme Vučića. Između demokratije i Kosova, patrijarh je odlučio šta mu je bliže srcu. Jednom će to morati da odluči i Savez.
Peščanik.net, 27.03.2019.
Srodni link: Ljubodrag Stojadinović – Iskušenja raba Irineja
KOSOVO