Bog se brine za Iliju

Dok čovek gleda verski kalendar na ekranima državne televizije, muka ga spopada od te naivne mitologije, a bolje nije ni u famoznoj emisiji “Agape”. Čovek se pita znaju li oni zbog čega je hrišćanska Crkva rano zabranila to što se naziva “agape”, odnosno večera ljubavi. Ali nećemo o tome jer to je ozbiljna tema, a kod nas malo koga to i zanima. Danas je 2. Avgust ili kako se u Makedoniji kaže – to je kod njih državni praznik – Ilinden. Taj sveti prorok Ilija ipak je zaslužio bolju reč, a nje nema u medijima.

Istorija i biblijska arheologija dosta znaju o prorocima, ali prorok Ilija, ili kako ga zovu Gromovnik, ni u Bibliji nema mnogo sreće, u biblijskom korpusu nema njegove knjige, a svi drugi proroci, i veliki i mali, imaju knjigu pod svojim imenom. Car Lazar je slavio proroka Amosa a ne neki Vidovdan, i tako se Crkva i ponašala vekovima, u simfoniji starog i novog zaveta. Slavi i naša Crkva sv. Proroka Iliju, iako o njemu znamo samo iz knjiga drugih proroka. On se kao prorok razlikuje još po nečem od drugih koji su se proslavili svojim vizijama o zagrobnom životu i o drugim sličnim temama. On je bio među prorocima – prorok-sociolog, u svojim propovedima bavio se samo društvenim problemima. Grmeo je o sprezi sveštenika i moćnika u svome plemenu, odnosno o korupciji i drugim nastranostima u njihovom javnom životu. Njegovi su ga saplemenici osudili na progonstvo i on je utočište našao kod susednog plemena izrailjskog. No on je ubrzo i tamo počeo da grmi protiv njihove korupcije i kriminala – i on su ga proterali, pa je tako vek provodio u progonstvu. Kada nije hteo da zaćuti sva su se plemena dogovorila da ga zajednički proteraju u pustinju Negev gde nema vegetacije pa ni živog guštera – da tamo skonča. Zaboravili su da nad pustinjom preleće nekada po koji gavran, pa ispusti iz kljuna nešto. Ilija se tako nekako prehranjivao. Najzad je sreo neku bednu udovicu-pravednicu i tako je nastavio da živi i da grmi protiv društvenih nepravdi. Ozbiljni naučnici se slažu da je on bio prorok-sociolog u bezmalo današnjem smislu reči jer je u svojim propovedima šibao zlo, korupciju i nepravdu. Bio je toliki pravednik da ga je Bog nazad uzeo na kočijama, i to na nebo, odakle se oglašava svakog drugog avgusta gromovima.

Znamo i to iz biblijske istorije i arheologije da je vreme merio gledajući senku svoga štapa i Sunce nad glavom – imao je svoj Peščanik.

Tako se i čuva u sećanju u uzrečici – Bog se brine za Iliju, iako su i to zloupotrebili devedesetih godina minulog veka. Bilo kako bilo, danas je sv. Prorok Ilija zaslužio reč pomena u Peščaniku beogradskom.

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 02.08.2011.