Bolest u porodici

Evo meni jutros teme, delikatne po svemu što sadrži, ili se ta osetljivost može iščitavati naknadno, ili onako kako se kome prohte. Svejedno, ne usuđujem se da je izbegnem.

Juče smo saznali da je predsednikov sin Danilo pozitivan na Covid 19. Ima mnogo obolelih, on je jedan od njih, mada je taj slučaj posebno osetljiv i značajan iz mnogo razloga.

Pre svega, želim Danilu Vučiću da se što pre oporavi; i u ovom slučaju su, kao i u svim drugima, poželjni pouzdani znaci građanske empatije. Siguran sam da će imati uspešno lečenje i svu potrebnu pažnju.

Ima, međutim, na marginama ili u pozadini tog slučaja mnogo nejasnih stvari. Nezavisno od Danila, ostala su u mraku saznanja o tome šta tokom epidemije radi elita. Suviše je ljudi za koje ne važi policijski čas. Postoje mesta za ekskluzivna druženja u koja niko ne dira. Lica iz vrha režima kreću se gde požele i postaju opasna, ne zbog kretanja, nego što su nesumnjiva. Nije lako realizovati privilegije ako su one moguće, ali ih nema baš svuda.

Neki ljudi su uhapšeni dok su drljali njive, određene su drakonske kazne onima bez zaštite pred surovom skajp državom. Fudbaleri i folk pevači su dobili nanogice dok sve ovo ne prođe, a neka jadna starica je platila 50.000 dinara jer je malo zalutala.

Disciplina je suština ove opasne igre. Poštovanje pravila, oduzimanje prava mimo ustava, najava mera koje su gore od najgorih. Nad svakim od nas dreždi Orvelov čuvar istine i pazi da ne izađemo iz svojih domova pretvorenih u tamnice.

Predsednik SNS-a i premijerka su prvi uterivači discipline nad više od 6 miliona ljudi, i njihovi nastupi su sve uvredljiviji, a mi sve manje građani.

Ima pripadnika ovakvog državnog krema, kojima je predugo da čekaju kraj zaraze, pa hvataju od života sve što se može.

Njima predsednik ne može ništa, niti to želi, jer su mu izvan vidnog polja. Pogled mu je usmeren ka dnu, a ne prema vrhu. On ne može ništa ni sebi: ne testira se, ne ide u izolaciju. Retko nosi masku, svoju neurotsku hiperaktivnost neguje kao osobinu koja vodi Srbiju pravo u spas.

Čovek koji se grubo i netaktično drži principa gvozdene poslušnosti, uz pretnju silom, postao je izvor nediscipline. On je na vrhu, ne može mu niko ništa, zato što se okružio onima koji mu ne smeju ništa. Čak ni da zucnu: čoveče, ti si opasnost po okolinu i po državu.

Ne može se naći neposredna povezanost između njegove neodgovorne bahatosti i Danilove bolesti, niti između mogućeg privilegovanog hedonizma i masovnih kontakata odakle je možda stigao virus. To su osnovane sumnje, i svaku od njih valja proveriti: sve kontakte i kontakte kontakata svakoga od njih.

Bez toga bi predsednik SNS-a morao odmah da zaćuti. Zato što je sumnjiv na virus, i zbog toga što više ne može da bude državni narednik zadužen za utvrđivanje građanskih zatvora i disciplinu.

To što traži od svih, nije uspeo kod sebe i bližnjih.

Peščanik.net, 09.04.2020.