Bombardovanje ludom radovanje

Godišnjica bombardovanja („punoletstvo”) nije, kao prošle godine, obeležena svečano već radno. Novim bombardovanjem. Samo što sada nismo bombardovani osiromašenim uranijumom nego obogaćenim obećanjima vlasti. I jednom medijskom bombom – pojavom čoveka koji je u vreme bombardovanja bio kancelar Nemačke! I ne, nije se vratio na mesto zločina nego na mesto predizbornog skupa kandidata vlasti.

Bombardovanje obogaćenim obećanjima nije ništa novo – tome smo neprekidno izloženi već čitavih pet godina (mada premijer voli da sebe neopravdano zakine za prve dve) – ali je obraćanje bivšeg kancelara na skupu podrške sadašnjem ipak bilo neobično. Ne, nije neobično to što je na godišnjicu početka bombardovanja plaćeno gostovanje onom ko je o bombardovanju direktno odlučivao (taj nivo smo davno prevazišli) već to što je doveden na taj dan da hvali iste one koji su bili na vlasti kada je o bombardovanju odlučivano (sa izuzetkom jednog koji je opravdano odsutan zbog smrti i drugog koji je neopravdano odsustvovao jer vodi svoju predsedničku kampanju).

No, izgleda da ovaj predizborni „ako nas hvali onaj koji je toliko bio protiv nas da nas je čak i bombardovao, sigurno je da smo se popravili i da smo sad najbolja moguća ponuda” scenario ipak nije u istraživanju javnog mnjenja postigao toliko željeni „pobeda u prvom krugu” efekat (naprotiv?) pa je kandidat vlasti morao da puca iz drugog oružja.

Osim što je otišao u bombastičnu posetu predsedniku Rusije – oružje koje se uvek poteže na svim izborima (i kod nas i u okolini) – odakle je po ko zna koji put najavio svu silu aviona i kamiona koje samo što nije dobio (autobuse već ima) predsednički kandidat vlasti je bacio i jednu dimnu bombu. Proglas „Za bolju Srbiju” u kome podršku Aleksandru Vučiću daje prvo 600 (redni broj kandidata), a odmah zatim i 650 (neće valjda ići do 666?) osoba. Što je, primetićete, znatno više – kao što sve mora da bude višestruko veće kod vlasti koja stalno organizuje stvarna ili imaginarna takmičenja – od „Apela 100” protivkandidata Saše Jankovića.

Ali, šta će biti kad vlast vidi da je ”Apel 100” zapravo inicijalno potpisalo više od četiri hiljade ljudi? Hoće li sad juriti još trideset hiljada potpisnika ili će smisliti neku novu bombastičnost do izbora?

Ko zna, možda će da organizuju još jedno vanredno izvlačenje u nagradnoj igri sa fiskalnim računima „Uzmi račun i pobedi”. I tom prilikom objasne da račun treba da staviš u koverat, a ne da ga svojim glasanjem ispostaviš onome ko je na vlasti. Jer je to jedna sasvim druga igra koja se zove „Evo ti račun pa sad plati!”, a nju vlast po svaku cenu pokušava da spreči.

Peščanik.net, 27.03.2017.

Srodni link: Dejan Ilić – Punoletstvo