Čekajući Milana

Od vremena kada je određen za vođu terorističkog buljuka u Banjskoj, Radoičić Milan je postao čekić režima. Prvi čovek za poslednji čin diktature. Tadašnja pustolovina je zapisana kao ekstremno glupi opit: smlaćeni despot je tražio i našao svoga Miloša za buljubašu epskog podviga. Kakav car takav i Obilić. Sunovrat u Banjskoj označava konačni slom srpske stvari na severu Kosova i svuda gde se sa svojom nasilnom gomilom kreće M.R.

Radoičić je davno određen da bude zaštitnik Srba – takvim se pokazao kod najvećeg među njima. Njih dvojica su mogli da se sretnu samo u poslovima torture i nasilja. Čuvanje Srba se odvijalo u političkom lageru pod komandom Srpske liste, u ambijentu patriotskog razbojništva.

Radoičić je postao prirodni ataman nasilničkih rulja. Da bi bio silan, morao je da bude bogat. Ta dva svojstva razvijao je uporedo. Uspostavio je tiraniju nad Srbima koje je čuvao, postao gospodar severa. Delio šamare svima oko sebe i stvorio strogo kontrolisanu formaciju za podršku osnivaču srpskog sveta.

Takvoj lokalnoj despotiji se jako opirao Oliver Ivanović i to ga je koštalo glave. Aca Srbin i Milan Radoičić znaju ko je to učinio i svi znaju da oni to znaju. To je delo srpske sloge i sklada u obavljanju najvažnijih stvari.

Dahija je sačuvao Milana kao krajnje sumnjivo lice i još ga pazi kao tipa sa poternice za kozačko razbojništvo u Banjskoj. Njih dvojica drže u svojim rodoslovima više decenija robije. A ipak, vodeći (latentni) robijaš šalje svog ljubimca u Kosjerić da preti i prepada grad: „Evo, ja sam stigao, a vi znate šta to znači.“

Onomad je student, uhapšen zbog izmišljenog dela, doveden na sahranu oca u okovima. Prijatelj dahije koji bi morao da bude u lancima i pod jakom stražom, određuje nivo slobode i način na koji može da se misli i šta sme da se radi.

Nije pristojno pred takvim prizorima razmatrati mogućnost izbora u Srbiji. Brutalno sirovi izaslanik šefa srpske mafije preti da će ulaziti u stanove, svima koji se opiru pravilima ponašanja. A ta pravila on uspostavlja na licu mesta.

Šta će Milan Radoičić da radi kad nekome uđe u stan? Hoće li da prebija, lomi stvari? Ruši i pali… To je ono što taj šejtanov ratnik najbolje ume, naročito tamo gde ne očekuje otpor.

Dajte ljudi, mogao bi da kaže pobednik nad revolucijom, kao što je već govorio o svom živom oruđu. Milan nije mislio ozbiljno. On se samo šalio, takav je. Sirov, naprasit. Ne drži ga velika pamet, nije za akademika. U suštini je ljudina, rodoljub, borac za našu stvar. Ne bi taj ubio ni muvu… Ali čoveka… Eee!

To kazuje da je zaštitnik kosovskih Srba već punomoćni izaslanik vrhovnog šefa za celu Srbiju i da u Kosjeriću i svuda gde krene, a krenuće svuda, sprovodi njegovu volju.

Stigao je dakle Milan Radoičić, nasilni gost za svaku kuću. Proširio svoje poslove na celu Srbiju, može čizmom u bilo čija vrata. A mi još ne znamo šta to znači.

Peščanik.net, 26.09.2025.