Cena hleba u zlatno doba

Đavo je u detalju, kaže stara izreka.

U obilju krupnih nacionalnih tema vest o „maksimiranju“ cene hleba prošla je prilično nezapaženo. Naime, u utorak 9. novembra Vlada Srbije donela je Uredbu „o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500“ kojom je cena hleba ograničena na 46 dinara. Ograničenje važi u narednih 6 meseci, što znači – tačno do izbora. A posle – kom opanci, kom obojci.

Kakogod, boljeg pokazatelja o stvarnom stanju ekonomije i društva u Srbiji nije potrebno tražiti. A Vučićeva priča o zlatnom dobu u kome živimo raspršila se kao mehur od sapunice.

Nije zgoreg podsetiti, prvi put je „zlatno doba“ građanima Srbije Vučić obećao još 2016. godine, posle ga je samo ponavljao.

Od tada je, međutim, samo država postajala sve bogatija. Budžetski prihodi u poslednjih 5 godina porasli su za oko 400 milijardi dinara – sa 1.100 milijardi 2016. na (blizu) 1.500 milijardi ove godine. Dakle, za oko 40 odsto. U isto vreme bruto domaći proizvod porastao je upola manje, tj. za oko 20 odsto.

Ni od iduće godine ne treba očekivati ništa bolje. Predlogom budžeta za 2022. planirano je samo smanjenje stope doprinosa za penzijski fond na teret poslodavca za 0,5 odsto i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 na 19.300 dinara. To će sveukupno državu koštati 17 milijardi dinara, što će reći da će za toliko biti manji budžetski prihodi. A to je svega jedan odsto planiranih prihoda državne kase u idućoj godini, procenjenih na nešto preko 1.500 milijardi dinara (a sigurno će biti veći, jer su uvek veći od planiranih).

Novoradikali su na vlast došli, setimo se, obećavajući hleb za 3 dinara. To je, naravno, bila demagogija. Sad pokušavaju isto, da (navodno) jeftinim hlebom glasačima zamažu oči. Dok na jednoj stranu dodeljuju crkavicu, na drugoj otimaju milijarde.

Peščanik.net, 11.11.2021.