Čoporativno

Kao da nam nije dovoljna muka što Srbija već skoro dve decenije traga za sopstvenim identitetom, nego sad moramo da gledamo i kako prvi čovek Srbije radi isto. Traga za svojim, ne Srbijinim identitetom.

Za Srbiju još možemo i da razumemo. Ovaj poslednji put je nastala samo zato što više niko nije hteo da bude sa njom, pa joj jeste teško da odredi ko je, kakva je, gde su joj granice (ne samo državne) i šta želi da bude kad poraste. Ali, predsednik Srbije se hvali da je poslednji put nastao baš zato što su svi hteli sa njim, tim pre je čudno da su oboje zaglavljeni u istom ranom stadijumu razvoja, kad još uvek uče da se neke stvari rade samo u nošu, a ne po čitavom regionu. A tek ne po Americi, kao što je prošle nedelje uradio predsednik Srbije, kad je njenog uvaženog građanina javno optužio za utaju poreza, koja je u toj zemlji ozbiljno krivično delo. Dovoljno ozbiljno da je i Al Kapone robijao, ali i toliko ozbiljno da se odmah oglasio i Stejt department, a i sam Edvard Džozef bi mogao da podnese tužbu za klevetu.

Valjda zato, da bi izvrdao uručenje tužbe zbog tog „baraba koja uzima ogromne pare u kešu od albanskog lobija i ne prijavljuje ih vlastima“, predsednik Srbije se sve učestalije lažno predstavlja kao vuk, u nadi da će ga pobrkati sa drugim vucima – Brankovićem, Mandušićem, Draškovićem, Jeremićem… Ili, daleko bilo, sa vukom na majicama Crvenih beretki.

Posle onolikih poistovećivanja i naglašavanja da njega, vuka, ne možete naći u cirkusu (vodio ćerku pre 15 godina da proveri), a možda potaknut baš odgovorom iz Vašingtona, sada je (indikativno?) objavio i izmišljenu poslovicu da vuk ne odustaje od svojih snova zbog mišljenja jedne ovce. Ako je do poslovica, pre će biti da je on ona škorpija koja mora da ubode, pa makar se i sama udavila zbog toga (još i gore: udaviće Srbiju).

Dok čekamo i strepimo od odgovora „ovce“, možda je dobro pitanje: zašto predsednik Srbije toliko insistira na novom identitetu i zašto baš vuk? A ako je i vuk, šta fali da i dalje bude Vučić, osim što to označava mladunče, a njega trenutno nervira kad mu se pominje mladunče?

Dobro, znamo da on prezire deminutiv (prezire svašta, čak bi se moglo reći da prezire sve osim sebe samog) a obožava augmentativ i da bi, na mestu Aleksandra Velikog, svakako insistirao da ga istorija upamti kao Aleksandra Najvećeg, ali, nekad je bolje deminutiv od vuk nego vuk. Adolf je, na primer, nastalo od nemačkih reči adal i wolf (Hitler je zato često koristio vučije pseudonime). Ni Adolfa Ajhmana istorija ne pamti po dobru, pa valjda ni predsednik Srbije ne bi želeo da se asocijativno povezuje sa njima, zar ne?

Nije valjda da nam, govoreći o sebi kao vuku, predsednik Srbije poručuje nešto o nama i našoj neružičastoj perspektivi? Vuk naime predvodi čopor, a u čoporu ne važe ustav i zakoni, tri za groš, tri za groš, tra-la, la-la, laa.

Peščanik.net, 16.01.2023.