Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Čim se ustoličio na vlasti Vučić je počeo da ne daje. Prvo nije dao da se dira u penzije, pa su penzije pokradene. Na Kosovu nije dao Gazivode, dinar, lične karte, registarske tablice, pa se ostalo i bez policije, sudija, zajednice srpskih opština. Nije dao strancima da se mešaju u unutrašnje stvari pa ih je sam dovodio i čak zapošljavao u svom kabinetu. Nije dao izbore kad je trebalo pa je završio na ulici. Sad mu je ostalo još samo da ne da vlast.

To nedavanje trenutno izgleda tako što ulični skup podrške Studentskoj listi ne može da se održi a da par metara dalje ne stoje štandovi navodno ujedinjene Srbije. U TV studiju ne može da se čuje opoziciono mišljenje a da uporedo ne galami neki političar ili analitičar vlasti. Da mogu, organizovali bi i guljenje studentskih nalepnica sa društvenih mreža, ali internet ipak nije isto što i lift.

Ali, pošto je sebe nesmotreno razvlastio, on sada svojim glasačima umesto uvreženog bahatog „ne dam“ očajnički poručuje „ne dajte me“. Ne dajte me jer bez mene neće biti penzija nije upalilo pošto su penzije uredno isplaćene i posle njegove ostavke. Onda je zapretio da samo on može da dovede u red ovu glomaznu i nesposobnu vlast, ali je i to nekako neubedljivo jer je jeftinije da oni odu zajedno sa njim. Ne dajte me jer ću ubuduće biti vaš konobar tek ne deluje uverljivo posle ovolikih godina u kojima je Srbiju pretvorio u drumsku mehanu u kojoj se tačno zna koga on opslužuje, ko pije a ko to onda mora da plati. Jedino u šta bi mu njegovi glasači još i poverovali bi bilo: ne dajte me jer ćete bez mene opet biti niko i ništa, možda čak i u zatvoru, ali i to pada u vodu jer je golim okom vidljivo da oni nisu većina glasača. Kao što je golim okom vidljivo da od najavljene „vlade na točkovima“ može ispasti samo vlada na kokainu. Ili u egzilu.

I tako je čovek nenadležan čak i za pozivanje na TV debate, a navučen da razgovara samo sa kamerom, završio razgovarajući sa kamenom. Kad je Mali princ nacrtao bou koja je progutala slona, odrasli su na crtežu videli šešir. Kad je odrasli čovek razgovarao sa kamenom, čak i oni koji se prave blesavi su videli – poremećaj. Jedino što je uspeo bilo je da se po ulicama u kolo ubacuje i plastična kaca za kupus. Kao što je uspeo da maltretiranjem dijaspore o nakaradnim izborima saznaju i oni koji nisu bili zainteresovani.

Od poruke „ne dajte me jer ste bez mene niko i ništa“ do nenameravane „ne dajte me jer sam bez vas ja niko i ništa“ nije prošlo mnogo marketinga. Sigurno će biti tugaljivih srca koja će sažaljivo odgovoriti na izborima, ali je još sigurnije da mnogo veća podrška ide porukama druge strane. „Ne dajte se“ i „Ne damo vas“ nije na bilbordima i nalepnicama, ali se lako može pročitati iz svakog gesta. Svaka šaka u šaci je jedno „ne dam te“, svako zajedničko stajanje na ulici je jedno „ne damo se“. Lažni nedavač je prizvao ono čega se plaši. Ujedinjena Srbija je protiv njega i ne da se. A i mnogo se lepo zabavlja pri tom.

Peščanik.net, 12.10.2026.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.