Čorbadžija i guvernanta

Dobro nam došli braćo Rusi, spasibo za družbu! Odgovorno lice u jednoj ruskoj prodavnici na Zvezdari, nazovimo ga Evgenij, ne može više da isplaćuje svoje zaposlene. Njegov ulog u Alta banci je prava sitnica u odnosu na divlji kapital koji se tamo kretao neznanim putevima. Ali para odjednom nema a on je skoro siguran da će ostati i bez osiguranog dela depozita. Neki njegovi prijatelji iz Kalinjingrada izgubili su u Alti sve što su imali.

Moja znanja o bankarstvu su oskudna, ali ovo nije priča o tome. Tema traži od autora da se okane lutanja po haosu, jer bi takva avantura bila uzaludna: na kraju bespuća znalo bi se još manje, izvan meteža ovde ničega nema.

Izvesni Davor Macura nije znao ništa o tome kako se osniva banka. Možda je krenuo od najprostije šeme knjiženja: duguje, potražuje, saldo. Možda je savladao osnovnu veštinu trgovine koju zna svaki špekulant na kvantaškoj berzi. Kupiš jeftino, prodaš skupo i tako u beskraj. I banke prodaju svoje proizvode za skupe pare. I to su trgovine i zelenaške tvrđave koje opstaju na legalizovanoj lihvarskoj šemi.

U odnosu između novca koji se u fizičkom ili virtualnom obliku kreće kroz svet (funkcija prometnog, platežnog sredstva, deponovanog blaga i svetskog novca) banke su uspostavile svoju neophodnost kao oblik vlasti nad državama i privredom.

Kako se u svemu tome snašao Davor Macura, koji na početku beše samo prodavac i kupac novca na kiosku, to jest vlasnik menjačnice u Zemunu?

Izgleda da je brzo uspeo, vođen nečijom moćnom rukom. Od menjača do bankara stigao je za svega nekoliko godina. Iznikle su visoke zgrade Alte u kojima su smešteni radnici, šalteri i trezori banke. Enterijeri su ukazivali na stil i bogatstvo, Alta banka, kao izuzetni proizvod, nudila je potpunu sigurnost uloga uz pokroviteljsku garanciju Narodne banke Srbije. Preko Alte smo plaćali struju, ne mogavši da utičemo na besmisao takve odluke. Macura lično je otplovio u najviše bogataške sfere i kupovao za sebe sve što vidi i poželi, garant njegovog postojanja je bio vrhovni čorbadžija lično. Kako se preobraženi zemunski menjač odužio svom tvorcu, još nije poznato.

Kakva se igra velikog rasula odigrava u NBS, već se naslućuje. Tamo je već 14 godina Jorgovanka Tabaković, radikalka koja se premetnula u nobles damu sa naučenim manirima, uz kostime kojima se ne može odrediti cena. Ali, ako. Zaslužila je. Da nije – ne bi ni dobila. Obogatila se i postala maneken zlatnog doba. Ona je guvernanta Narodne banke, kako joj tepaju neke naprednjačke babe tumačeći stabilan kurs dinara koji Jorgovanka čvrsto drži u svojim rukama.

Nije poznato da li je kurs dinara naspram evra zaista bio stabilan – tako se hvalio režim – ili je tvrdoglavo zauzdavanje evra donelo velike štete privredi i dodatno osiromašilo građane, kako misle neutralni ekonomisti. Položaj guvernante Jorgovanke je svakako bio stabilan. Ako je nešto razumela o veštini opstanka na lukrativnom položaju, to je laskanje. Aca Srbin voli ulizice daleko više od normalnih podanika. Tako je Jorgovanka izmislila najodvratniju hvalu za stvora koji se činio nesmenjivim: „Aleksandre, često se pitam da li te je Srbija dostojna!“

Alek je tada ostao zacenjen od tog nezamislivog, ponižavajućeg laskanja, i ona je postala njegova lična guvernanta. Uzela ga je u naručje i savila na grudi. Konačno je oblikovala infantilnog zavisnika koji opstaje samo na ulizivačkim terapijama i na posebnom ritualu dojenja. Jorgovanka je mogla da radi šta želi sa njim i da svaku svoju ideju i transfer ogromnih gomila novca od državnog trezora do budžeta ostvaruje putem bizarnih dijaloga i dogovora sa Sinišom Malim. Strašan par!

Državne rezerve su postale propagandna tajna, a budžet kasa za finansiranje svih nastranih potreba režima, uključujući koruptivne poslove, pranje novca, crne fondove, fijoke za isplate mafijaškog krema. I naravno, za neposredno plaćanje mobilisanih naprednjačkih karavana, nasilja i državnog terora.

Alta banka je pri samom kraju režima služila za legalizaciju ilegalnog, ali i za kapitalni crni fond za kraj. Kako je Macura mogao da tako zamašan fizički posao učini neopaženo, ako je zaista izneo tone novca, i da opustošenu banku ostavi kao trofej palom režimu? Pare su negde nestale ili možda još nisu, a potres se prenosi na novu vlast koja nije ni počela da se uspostavlja. Sablasni režim na izdisaju čini sve da napravi kapitalnu štetu.

Već se širila vest na mrežama da je Jorgovanka, kao osoba koja je sve znala o putevima kolapsa Alte, uhapšena. Do ovog časa (sreda, rano jutro) verovatno nije. Ali to i nije najvažnije. Kolike su razmere pljačkaške štete, saznaćemo prekasno, kao i uvek.

Izgleda kao da se posrećilo onima koji nemaju otvoren račun u ukletoj banci. Ne znamo šta su sve uradili lupeži, koliko su izneli, odakle i gde. Ljudi strepe za svoje uloge, plate i penzije. Jedino guvernanta i njen gospodar i štićenik znaju dokle se prostire Alta.

Peščanik.net, 04.11.2026.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Kraj Alta bajke

Rodoljub Šabić – Život u Alta državi

Mijat Lakićević – Čekajući vladu