Crkveno-političke magle

Sve su češći nesporazumi oko pisama kojima se patrijarh srpski g. Pavle obraća javnosti, a muke oko njegovog potpisa su sve veće. Pravu političku vejavicu nad panonskom ravnicom izazvalo je i ono odmah iza Nove godine. I sve se zavrtelo na poznat način – danima se u novinama raspravljalo je li pismo autentično ili nije i najzad se – barem to – razjasnilo da jeste, i da je u njemu izražen stav sv. Sinoda SPC.

Učestali su, naime, vandalski nasrtaji na groblja, posebno na crkve – svih zajednica u Vojvodini – i iz toga je neko u Crkvi izveo zaključak da je SPC u Vojvodini ugrožena. U patrijarhovom pismu se čak pominje i Kosovo u smislu ne daj bože da do tako nečeg i u Vojvodini dođe i – a to je sasvim neuobičajeno – za to se proziva lično bivši predsednik Skupštine APV Nenad Čanak koji je navodno inspirator svega toga. Uvek agilni Čanak se poplašio i pretio je danima da će podneti krivične prijave jer neko mu sve to “namešta” ali – ništa od toga nije bilo i sve je i dalje pod velom vojvođanske zimske – i političke – magle koja je sve hladnija. Pismo je upućeno predsedniku vojvođanske Vlade Bojanu Pajtiću koji se sasvim zbunio i danima se nekom pravda pri čemu nije jasno ni zbog čega ni kome se pravda. Odgovorio je predsednik Pajtić patrijarhu srpskom, no i to je ostalo nejasno – navodio je da je on sin arhijerejskog namesnika budimskog, da je vernik i da nije kriv. Pošao je čak i dalje i patrijarha i sv. Sinod je uputio na Beograd jer Vojvodina “nema političke i sudske nadležnosti”, no ni to mu nije pomoglo.Nisu mnogo pomogle ni neke činjenice – na koje patrijarh ukazuje u pismu – koje su ubrzo razjašnjene.

Oglasio se ubrzo – Sremske novine 18. 01. 2006 – prvi policajac Srema, potpukovnik Simić, koji – po svemu se vidi – savesno shvata svoj posao. Požar u fruškogorskom manastiru Rakovac je posledica greške u dimnjaku, a krov crkve u Grabovu su odneli kradljivci lišeni slobode, koji su pravoslavne veroispovesti i srpske nacionalnosti. U Vojvodini je crkva ugrožena samo od lopova, a g. Simić dodaje da je za valjano čuvanje crkava dobio “gramotu” od vladike sremskog Vasilija. Sve je jasno i ništa nije jasno. “Ne znam o čemu se radi”, naglašava potpukovnik Simić, “možda je reč o nekoj politici”. U tome je i cela stvar jer se iz incidenta ne može ipak izvesti zaključak da je SPC u Vojvodini ugrožena. Pre će biti ono drugo – Crkva je u Vojvodini miljenica i države i društva koje obilato izdvaja za obnovu svetinja na čitavoj teritoriji. Crkva je nakon svega zaćutala a u novinama i dalje uporno pominje neki “tamjan na političkoj vetrometini”. Još se ne zna koliko tu ima “tamjana” a koliko političke magle, ali sva je prilika da tu ima i jednog i drugog. Jer ako bi sve bilo transparentno do ovoga ne bi ni došlo niti bi se ovako odvijalo.

Zna se da na relaciji Crkva-država ima “smetnji” na vezama, koje su inače veoma bliske. One se najbolje vide upravo iz toga da je svima najbolje ovako u magli jer ako bi sve bilo transparentno ne bi bilo uvek ugodno – zapelo bi kao, na primer, u vezi s Uredbom Vlade Srbije o naplati dodatne marke na sve pošiljke, namenjene za izgradnju Hrama sv. Save na Vračaru, oko koje se bura u javnosti ne stišava, a Uredba će se po svemu sudeći naći i pred Ustavnim sudom. Rešenje, naravno, nije nepoznato. Sva ta pitanja mogu se urediti ustavom i zakonima a ne nekim uredbama koje neko aktivira kada mu to treba ili stavlja ad acta kada mu to više nije politički isplativo.

Nekima u SPC je, izgleda, bilo nužno da naglase svoju političku moć koja nije mala, a nekim pak u političkim strukturama u Beogradu i Novom Sadu da Crkvu imaju “na svojoj strani”. Bilo kako bilo, malo crkveno-političke magle nije im na odmet.

Republika, februar 2006.

Peščanik.net, 15.02.2006.