Čudesni slučaj tehničara J.B.

Radio-televizija Vojvodine smenila je direktora tehnike J.B. On je navodno prekinuo emitovanje programa juče u periodu od 12:51 do 13:03 na prvom i drugom program RTV. Televizija je saopštila da je tehničar razrešen zbog objektivne odgovornosti, te da će nadležni naknadno do detalja istražiti razloge koji su doveli do prekida programa, tako da će odgovornost snositi svi koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem uzrokovali ovaj nemili incident. Televizija ne saopštava, ali cela javnost učitava – da je tehničar J.B. smenjen u roku od dva sata jer je postupao u okviru akcije „Neka sve stane na 14 minuta“, kojom se traži hitno utvrđivanje odgovornosti za smrt 14 lica koja su nastradala pre dve nedelje u Novom Sadu.

Priznajem, i sama sam prvo pomislila da je J.B. heroj koji je – prema opštim pravilima građanske neposlušnosti – zaustavio rad u okolnostima koje su njemu u trenutku sprovođenja akcije bile dostupne. Neznanog junaka ćemo nastaviti da zovemo J.B. iako je, prema saopštenju televizije, on smenjen zbog objektivne odgovornosti, odnosno jer je bio direktor tehnike. Dakle, samu akciju je mogao izvesti i neki drugi zaposleni. Ali zovimo i njega u nastavku teksta J.B.

Zatim sam počela zdravo da sumnjam u herojstvo, jer J.B. je program obustavio čak sat vremena kasnije od dogovorenog. Učinio je to na 12, umesto na 14 minuta. Možda je tehničar zadremao pogrešnog dana i legao na pogrešan taster? I tako napravio društveno-politički skandal.

Ali opet, možda je J.B. samo objektivno zakasnio (da upotrebimo rečnik televizije) na zajedničku akciju, jer nije mogao da prekine Dnevnik u podne, koji se emituje uživo. Tada je pažnja drugih zaposlenih povišena, što bi onemogućilo očigledno subverzivno delovanje.

U tom revolucionarnom scenariju, J.B. prekida (unapred snimljenu i montiranu) Specijalnu emisiju na mađarskom jeziku na RTV2, a zatim i Vesti na mađarskom jeziku. Ako premotamo program u kritično vreme, na ekranu stoji: Greška pri reprodukciji.

Situacija se pak komplikuje na RTV1. Tek što se završio Dnevnik u podne režimskog sadržaja, J.B. prekida emisiju „Vreme je za RTV“. Sve se dešava baš kada Voditeljka govori o fenomenu mađarskog crtanog filma „Gustav“ koji je u jugoslovensko vreme služio za, kako ona kaže, popunjavanje nedovoljno dobro isplaniranog televizijskog programa. I taman što je počeo Gustav – J.B. ga iznenada prekida. Vidimo ekran u duginim bojama (da li je tehničar usput hteo da poruči i nešto o LGBT+ pravima?)

Neko bi pomislio da J.B. ima nešto protiv mađarskih sadržaja – specijalnih emisija, vesti i crtanog filma. Ali to bi, uvažavajući druge okolnosti, navelo na krivi trag.

Zaista bi sve delovalo kao obična greška da se na RTV1, 12 minuta nakon prekida, program ne nastavlja u okviru iste emisije, ali na temu – krimi serija. Voditeljka konstatuje kako su u različitim zemljama popularne različite vrste krimi serija koje se bave „forenzičkim stvarima“. Voditeljka dalje pita Gosta – da li je to neka vrsta grešnog zadovoljstva? I dodaje: Stvarnost jeste već dovoljno strašna. Zašto imamo potrebu da o tome gledamo, pita se Voditeljka. Da li se na taj način osećamo bezbednije?

Gost odgovara da sve to zavisi od prostora do prostora. Recimo kod nas, kaže Gost, veliki broj ljudi je unesrećen iako nismo tako veliki narod da budemo toliko unesrećeni. Ne samo danas, već kroz istoriju, misli Gost. Kasnije zaključuje da lične brige izgledaju manje strašno kada vidiš da postoji pravi bol, tu blizu tebe. Mi smo naučeni na stres, smatra Gost, dok se u nekim stranim zemljama ceni mir. Naš čovek misli „samo da vidim koje je to zlo, gde se ono nalazi, samo da ne bude blizu mene, da se zaštitim“ (zatim Gost pogleda blago ka gore, ka plafonu).

E to je već opasan sadržaj. Gledalac bi mogao svašta da pomisli i još gore – sam zaključi. Mogao bi da sabere dva i dva. Možda je junaštvo J.B. upravo u tome što nam je skrenuo pažnju na ove sublimirane poruke o stvarnosti koje su svesni i Voditeljka i Gost, a koje bi videlo vrlo malo ljudi, da nije bilo prekida programa.

Svako može da ima svoju interpretaciju o tome da li je J.B. samo napravio tehničku grešku ili je iskoristio prvi mogući trenutak da se solidarno uključi u akciju.

Šta god da je stvarna istina, jedno je jasno – RTV i vladajuća garnitura se plaše interne pobune i namernog prekida programa na javnim servisima. Plaše se gubitka kontrole. A u strahu su velike oči.

Iz ove perspektive, tehničar J.B. (ili njegov zaposleni) bi mogao da dobije otkaz ne samo zato što je delove programa uskratio gledaocima, već zato što je svojim delovanjem skrenuo pažnju na to da se na javnom servisu govori o tome da smo teško unesrećeni, jer se tamo govori o bezbednosti, zlu koje vreba, uz sve druge već pomenute verbalne i neverbalne elemente.

Tehničar je svojom namernom ili nenamernom akcijom pokazao da u kontrolisane sadržaje neminovno probija i nešto zbilje. Druge detalje će utvrditi televizijska istraga. Ona je brža od one istrage koju stvarno čekamo.

Peščanik.net, 16.11.2024.