Ćudljiva boginja Klio

Među devet muza ona je, boginja Klio, totalno nepredvidiva i nje se boje i istoričari, jer je zaštitnica istorije – njene ćudi su čudo.

Malo je političara koji su to pronikli, ali premijer Dačić i Gospodar Vučić su na tom putu i nižu uspeh za uspehom. Parafirali su ono u Briselu. Nisu još potpisali. Tako se pravi istorija, govori Š. File, i oni su mirotvorci, naglašava baronica K. Ešton. A istorija je pod krilom boginje Klio i ništa se još sigurno ne zna. Baronica je nešto opreznija i kaže da je rano još radovati se, jer i paraf i potpis još ne znače ništa sigurno. Vratio se veliki diplomata Jovan Ristić s Berlinskog kongresa – kneževina je dobila devet okruga i državnu samostalnost – i podnosio je ekspoze u Narodnoj skupštini poslanicima. Moramo sada biti ozbiljna država, moramo i Jevreje poštovati kao građane, a ne držati ih u Čivutani na Savamali – tako su u Srbiji onda zvali geto – svaku veru i svaki zakon moramo uvažavati, jer ja sam potpisao međunarodni ugovor, a to obavezuje. Ma batali Jovane, pa šta ako si potpisao – vikali su radikali iz klupa – zar mi moramo da se držimo onoga što je potpisano, koješta, ne moramo. Sada su to učinili Dačić i Gospodar Vučić, no vremena su druga. Mogu oni sutra i de facto i de iure priznati Kosovo, ali to nikada neće priznati, baš nikada. Zna boginja Klio to, no i oni nisu naivni. Slušali smo Dačićeve istorijske reminiscencije u Narodnoj skupštini, ono o udovici knjeginji Milici koja je kćer Oliveru dala sultanu Bajazitu u Kruševcu – nakon poraza 1389. na Kosovu – i on je nju odveo u svoj harem u Brusu. A brat joj je postao vazal turski i svojom vojskom je spasio sultana Bajazita od Tatara 1402. kod Angore. To mu je današnja Ankara. Na šta je Dačić mislio nije baš jasno, ali je lukavo ovo izložio i uspeo je da se održi na vlasti. Ćudljiva je i lukava boginja Klio, ali ni naši nisu mačji kašalj. Uspela je kneginja Milica i Srbija je živela još blizu osamdeset godina kao država, sve do pada Smedereva 1459. i despota u Sremu potom. To je istorija i valja se snaći.

To je i B. Tadić Nejaki hteo, ali nije smeo i sada njegovu politiku vode oni koji su sve to oko Kosova – i diljem Balkana – zakuvali.

A ne samo da su zakuvali nego su Balkan u crno zavili i Srbiju sveli na nekoliko okruga. Ima tu neke pravde koju vrši lukava i nepredvidiva boginja Klio. Među bogovima i boginjama ona je nešto posebno, a njen osmeh je tajanstven i kome se osmehne, zaista neodoljiv. Osmehnula se ona i Albancima i dobili su dosta. Mora se priznati, taj su osmeh Gospodar Vučić i premijer Dačić razumeli. Drugačije nije moglo jer bogovi su bogovi, a ljudi su ljudi. Nije Š. File tu važan, boginja poručuje da ona pravi istoriju, a ne političari. Druge nije bilo, no – tek ćemo videti kako će se ono što je parafirano sprovoditi. Možda su radikali u nečem bili u pravu dovikujući Jovanu Ristiću ono. Zar smo se mi ikada držali onoga što smo parafirali ili potpisali? Kako kad, odnosno samo kada se moralo i kada druge nije bilo. To važi i za Albance, jer oni su Balkanci kao i mi. Biće tu još svega.

Zna boginja Klio, ali pustimo nju, jer to zna i baronica K. Ešton i sada nikom lako nije.

Na sceni su i drugi igrači – oni kojima se boginja Klio odavno ne smeši – i oni čine svoje. Na sceni su doktor K. ili Aljbin Kurti, a to mu dođe isto, i oni sa radikalima i Crkvom počinju igru. Nije se mitropolitu Amfilohiju boginja Klio nasmešila, a nije u novije vreme ni njegov hrišćanski i svemoćni Bog. Učesnici parade ponosa očekuju episkopa Kačavendu da uveliča njihov hod do vlade i zdanja Narodne skupštine. I s punim pravom, jer ovo kako je Amfilohiju krenulo ne ide dobro. Kaznio je navodno episkopa Kačavendu, a u stvari ga je nagradio, jer će penzionisani episkop morati da okajava grehe u muškom manastiru u Šišatovcu. Među mladim monasima i iskušenicima. Nečastivi je, kako se čini, nadigrao Amfilohija, jer i on je ćudljiv i legendarno lukav i prevrtljiv. Znamo kanonske propise ko ide u muški, a ko u ženski manastir, ali zar se Amfilohije mora baš držati onoga što uči sveta majka Crkva, a posebno SPC. Antička boginja Klio je takva, ali nije manje zagonetan ni Bog hrišćanski. Njega je filozofska intuicija narodnog pevača definisala tako da to zbunjuje i teologe i filozofe diljem sveta, jer nema dublje intuicije u drugih naroda. Mislimo na ono kada je Marko Kraljević osetio da mu se bliži smrt. Rekla mu je vila da neće postradati ni od puške, ni od sablje, ni od nekog junaka, već će postradati od Boga – a i on i Šarac su posrtali i nisu mogli ni vino da piju – “Od Boga, od starog krvnika”. Nikom danas u Srbiji nije lako. Sa bogovima valja biti blizu, ali ne i previše blizu, jer je ćud njihova nepredvidiva. A Dačić i gospodar Vučić se trenutno snalaze i videćemo šta će dalje biti sa nama.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 30.04.2013.