Deset godina farme

U utorak, 5. oktobra 2010, građanin Milan Paroški, inače zaposlen u Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, izbačen je sa Farme, odlukom tela koje sebe naziva Zadrugom, zbog nacionalističkih uvreda koje je uputio svom kolegi farmeru Andriji Đoganiju. Građanin Milan Paroški poznat je, pored ostalog, i po svojim nacionalističkim ispadima tokom devedesetih, kada je Jugoslavijom (tako se tada zvala Srbija) suvereno vladao Slobodan Milošević, takođe poznat po surovoj nacionalističkoj politici koju je sprovodio cele te decenije.

Neko zlurad mogao bi da kaže da je učešće Milana Paroškog u Farmi prava slika desetogodišnjeg učinka stranaka koje su vršile vlast posle 5. oktobra 2000, te da nijedna od prigodnih emisija koje su se emitovale u utorak uveče nije bolje od Farme obeležila desetogodišnji jubilej srpske demokratske revolucije. Složio bih se sa takvom ocenom, bez ikakve zluradosti. Načelno, ne mislim da su u deceniji iza nas propuštene neke silne šanse; verujem da smo u dvehiljaditim odlično prošli, s obzirom na to šta smo devedesetih zaslužili.

Tek, ima mnogo simbolike u učešću bivšeg nacionalističkog stranačkog prvaka u dokumentarnom eksperimentu zabavnog karaktera. Takozvani rijaliti programi jesu simbol srpske tranzicije iz dvehiljaditih. Oni su konačno potvrdili da je Srbija čvrsto rešena da se prepusti tržištu i glasu naroda – kako bi se mogla razložiti sintagma „demokratski kapitalizam“. Otuda nije neobično da predstavnik naizgled poraženog srpskog nacionalizma završi na Farmi: Farma jeste rezultat promena započetih 5. oktobra 2000.

Simboliku na prvi pogled kvari jedino izbacivanje. Prema pravilima žanra, sa Farme se izbacuju učesnici koji dobiju najmanje glasova gledalaca. Po tom tržišno-demokratskom načelu, gledaocima je trebalo da se postavi pitanje: Da li građanin Milan Paroški treba da bude izbačen sa Farme zbog nacionalističkih uvreda koje je uputio drugom farmeru? I gledaoci bi brojem svojih glasova za i protiv odlučili farmersku sudbinu Milana Paroškog. Ali, umešala se Zadruga. Ko god bio Zadruga, očito je posumnjao u demokratsko-tranzicioni potencijal gledalaca, i umesto da im pruži priliku da odluče, sam je rešio da izbaci Paroškog zbog nedopustivog ponašanja.

Međutim, u tome i jeste srž simbolike na koju bih da ukažem. Zadruga bi se mogla videti kao domaća varijanta (kakva tranzicija takva i varijanta) Suda u Hagu. Bez ikakvih konsultacija, na osnovu datih činjenica i unapred uspostavljenih opštevažećih pravila, Zadruga donosi neopozivu odluku sa trenutnim dejstvom, ne hajući za glas naroda. Tu se sad otvara niz pitanja. Jedno od njih je: da li će Zadruga postati neomiljena i izazvati gnev naroda kao i pomenuti Sud? Drugo je: šta će biti sa Andrijom Đoganijem, koga je Milan Paroški nazvao „turskom džukelom“?

Sva je prilika da će gledaoci uzvratiti Zadruzi. Šansa za to ukazala im se odmah: u trenutku kada je Milan izlazio iz kuće, Andrija je već bio predložen za izbacivanje, uz obrazloženje da je „naseo na provokaciju“. Za pretpostaviti je da neće mnogo gledalaca glasati za Andriju, pa će tako i on uskoro biti izbačen sa Farme. I to je ljudski: jer, kako da uživate u gledanju televizije kad vam preko ekrana stalno promiču žrtve. Makar te žrtve izvikivale, poput nesrećnog Andrije, da su veći Srbi od Srba.

Peščanik.net, 06.10.2010.