Devojčica sa šibicama i dečak koji je vikao vuk

Kada bi ova vlast htela da Srbiju učlani bilo gde osim u kriminalne kartele valjda bi se potrudila oko javnog mnjenja, kao što se inače i trudi svih godina. Kad kažem bilo gde, naravno da ne mislim na članstvo u savezu Rusije i Belorusije koje su radikali i socijalisti već izglasali na kraju devedesetih. (Da li je ta skupštinska odluka ikada poništena ili smo i nju nasledili sa Jugoslavijom?)

Da stvarno žele podršku svog glasačkog tela za Evropsku uniju, ne bi premijerka tu neomiljenu tezu potkrepljivala još odbojnijom („uslov svih uslova za ulazak u EU su sankcije Rusiji“) niti bi predsednik Srbije jednu nepoznanicu, prihvatanje ili neprihvatanje američko-evropskog sporazuma, objašnjavao drugom, još manje razumljivom („ja se rukovodim logikom gvozdenih determinanti“).

Ako zaista žele da „narod“ razume, kao što stalno navode u svojim javnim ispadima, zašto ne govore narodski? Zašto ne koriste primere iz svakodnevnog života koji se inače preporučuju u javnom govorništvu?

Narode, mogao bi da kaže predsednik Srbije, članstvo u Evropskoj uniji vam je kao da treba dete da upišete u školu. Naravno da imate zamerke i na školski sistem i na gradivo i na nastavnike ali šta je alternativa? Ne možete dete da ostavite kod kuće, a nemate para da ga školujete privatno.

Parlamentarnu demokratiju bi mogao da objasni kroz tradicionalne motive. To vam je, dragi moj narode, kao kad slavite slavu. Dođu vam i zvani i nezvani, bliski rod i oni koji vam nisu ni rod ni pomoz bog, pa ne samo da ih sve trpite nego ih i jednako ugostite – i onog sa kim se slažete i onog kog ne možete očima da vidite ni ušima da slušate – jer ste dobri domaćini i poštujete slavski red.

A NATO vam je, rode moj, ko naš zdravstveni sistem. Mogu narodni lekovi, može priručna apoteka, ali, brate, kad je stani-pani uzmete antibiotike i odete na operaciju, je li tako. Možemo mi sami da se odbranimo od ratova koje objavljuju tabloidi pod mojim nadzorom, ali u pravom ratu koji vam i ja stalno najavljujem, nit’ možemo da budemo neutralni nit’ možemo da držimo stranu Rusiji. Tako da eto.

Ali vlast više voli da koristi bajke i basne jer njih treba da tumačite. A i lakše se poistovećuju sa likovima u njima nego sa nama u stvarnom životu. Pa je tako predsednik Srbije čas vuk čas devojčica sa šibicama. Prodavao se za uličnog mangupa koji strancima uvaljuje ciglu za velike pare, a sad je nesrećan u tužni čas, sam u hladnoj noći, greju ga samo reflektori u studiju. I niko da mu ukaže da čak ni ne prodaje šibice nego iskorišćena palidrvca.

Peščanik.net, 13.02.2023.