Godinama se bavim pitanjima obrade i zaštite ličnih podataka i dobro mi je poznat indolentan i neodgovoran odnos vlasti prema problemima u ovoj oblasti, ali mi je ipak neverovatno da alarmantan problem u izuzetno delikatnoj oblasti obrade ličnih podataka, u zdravstvu, nije i pre a čak ni posle objavljivanja serioznog izveštaja BIRN-a, izazvao baš nikakvu reakciju nadležnih.
Zaslugom BIRNA-a šira javnost je čula jednu zapravo frapantnu priču. Početkom prošle godine priču je inicirao mladić koji je od Doma zdravlja Palilula zatražio i dobio zdravstveno uverenje koje mu je bilo potrebno zbog konkursa za posao. Uverenje je lično predao potencijalnim poslodavcima. Od njih nije dobio posao, ali je dobio informaciju da ne mogu da zaposle osobu čije duševno stanje je tako teško kao njegovo. Tako je saznao da je, prema u uverenju koje doneo, težak duševni bolesnik. U uverenju je bio dug spisak teških neuroloških i duševnih poremećaja, dijagnoza za laika nerazumljivih, navedenih pod šiframa, bez objašnjenja šta zapravo znače.
Budući da nikada nije bolovao od tih bolesti zatražio je od Doma zdravlja objašnjenje. Čim je zapretio da će o svemu obavestiti javnost, njegov lekar je izbrisao deo dijagnoza, a nešto kasnije i ostale. Rukovodstvo doma zdravlja je skandalozan slučaj objašnjavalo „greškom“ tvrdeći da je reč o pojedinačnom slučaju i da će greška odmah biti ispravljena brisanjem dijagnoza.
Ubrzo se pokazalo da nije u pitanju nikakva pojedinačna greška. Narednih dana i meseci veliki broj pacijenata se požalio zbog istog; imali su i po nekoliko desetina dijagnoza pod šiframa. Nije bilo sumnje da se radi o robusnoj nezakonitoj obradi ličnih podataka. Da bi umirili s pravom ogorčene ljude i otklonili moguće posledice zaposleni iz doma zdravlja počeli su brisati dijagnoze. A zapravo su pristupili još jednoj nezakonitoj obradi ličnih podataka, jer su brisanje vršili na način koji je sa stanovišta i standarda medicinske struke i zakona najblaže rečeno problematičan. Bez sumnje je krajnje problematično da se dijagnoze na primer teških, psihopatskih poremećaja brišu bez nalaza stručne komisije ili, eventualno, odluke suda.
Nekontrolisana proliferacija psihijatrijskih dijagnoza poklapala se sa periodom u kome je doktor, psihijatar A.M. pokušao da za račun jedne farmaceutske kuće, proizvođača lekova, sprovede kliničko ispitivanje leka namenjenog pacijentima koji imaju Alchajmerovu ili Parkinsonovu bolest, teške oblike epilepsije, šizofrenije, mentalne retardacije, demencije, teške depresivne epizode ili psihopatske poremećaje ličnosti.
Lekari kažu da je takvu kombinaciju zapravo jednostavno realizovati. Doktor izmisli lažne dijagnoze, a farmaceutskoj firmi kojoj je istraživanje potrebno daje lažne podatke o davanju leka pacijentima i njegovim efektima. Pacijenti i ne znaju za dijagnoze, a farmaceutska kuća ne može da zna da je u pitanju neistina, jer nema komunikaciju sa pacijentima. Ima je samo lekar, a farmaceuti mu, pošto nema načina da provere, veruju.
Višemesečno istraživanje BIRN-a, zasnovano na dokumentaciji i razgovorima sa pacijentima, lekarima i drugim izvorima, pokazuje da je slučajeva dopisivanja ili prepravki dijagnoza u kliničkim ispitivanjima, pogotovo kod psihijatrijskih pacijenata, bilo i ranije. Broj je nepoznat.
Nepoznat je i dalje i broj pacijenata DZ Palilula kojima su upisivane lažne dijagnoze teških psihijatrijskih bolesti. Samo se spekuliše sa brojkama od više stotina do više hiljada. Direktor Doma zdravlja za BIRN je izjavio da bi samo osnivanjem posebne stručne komisije moglo da se utvrdi koliki je taj broj zaista. Čak i bez komisije u utvrđivanju tog broja izvesno bi pomoglo saslušanje doktora A.M, ali policija za skoro dve godine nije našla za shodno da ga pozove čak ni na informativni razgovor.
U istom periodu, uprkos tome što je očito reč o mnoštvu prekršaja i krivičnih dela iz više zakona (Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o pravima pacijenata, Krivičnog zakonika) nije se čulo da su bilo šta preduzeli ni Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, Ministarstvo zdravlja ili tužilaštvo.
Ali smo u te dve godine i nekoliko prethodnih mnogo puta, gotovo svakodnevno od raznih predstavnika vlasti slušali tirade o uspostavljanju pouzdane IT infrastrukture „koja će osigurati bezbednost podataka pacijenata i pouzdanost prikupljenih podataka“, sve u cilju daljeg unapređenja zdravstva.
Za svakodnevno laganje u velikim količinama, često čak i tako ubedljivo kao da se govori istina, dijagnoza bi mogla biti – patološko laganje. Ali patološko laganje je laganje bez namere i cilja, često i štetno po izvršioca. A ono sa čim smo suočeni, mnogo laganja ali sa ciljem, svesnog – bezočna je manipulacija.
Peščanik.net, 08.09.2022.