Đuka među hijenama

Za mnoge oblike života koji se pomaljaju iz SNS-a teško je razlučiti odakle su i kada došli i čemu služe. Jedino je Vladimir Đukanović, lice sa najmanje tri nadimka koji su ravnomerno raspoređeni u njegovoj biografiji, oduvek tu. Đuka Moler, Đuka Bizon ili samo Đuka ima svrhu postojanja pri samom vrhu vlasti, kao najuporniji krpelj na prenaseljenom telu Gospodara. Prećutno je ovlašćen da rasteruje takve i slične parazite gde god ih uoči i da za sebe izabere najbolji zaklon ili ugodnu šupljinu.

On je sasvim prirodna etička moneta naprednjaka, sklon da ocenjuje sve što se tiče očuvanja kulta ličnosti od blata i da to blago sačuva po svaku cenu. U tom je poduhvatu od samog početka sudelovao sa svim svojim kreativnim darovima. Oni naravno nisu beznačajni u vrednosnom sistemu kome pripada. Za svoje poslove odgovara samo vrhovnom šefu, ni na šta manje ne pristaje. On je senf samo za njegovu viršlu. Svima ostalima se opire snagom svoje kristalno čiste biografije i nadmoćne moralne pozicije.

Svuda oko sebe Đukanović Vladimir, dipl. pravnik po sopstvenom priznanju, raspodeljuje etičke i političke lekcije, koje su, naravno u tom brlogu, i u njegovoj obradi nespojive. Evo, onomad je bio gost Jugoslava Ćosića i pokušao da iz studija izađe kao Šešelj iz Haga. Dakle pobednik, koji je imao skrivene adute još kad je ušao tamo.

Navodno je uhvatio domaćina Jugoslava i N1 u dugovima, obznanio da je ovde došla strana televizija kao tajna služba, koja nema prava na distribuciju javnih informacija. I niko ne zna kome takav tuđinski uljez plaća porez. Zatekao ih je kako prebacuju pare jedni drugima preko svojih filijala u velikim gradovima bivše Jugoslavije (Beograd, Zagreb, Sarajevo). Kao dokaz je isukao nekakve papire, bezvredne jakako, kao i sve drugo što ima da rekne ili pokaže.

I konačno, optužio je N1 za cenzuru, jer su navodno, u verziji za Jutjub, skratili emisiju za pet minuta i tako lišili gledalište ključnih Đukinih detektivskih genijalnosti.

Pre raspleta najnovijeg podviga Vladimira Đukanovića u tajnoj agenturi koju je samo prividno obavljao javno, važno je podsećanje na deo njegovog rodoslova, koji ga je i odredio za nadzornika uposlene državne posluge. I prvog vratara gazdinog čistilišta.

Svoje političke stavove kao novinar tvrdih nacional-šovinističkih nazora nije gradio na talentu, jer toga nema ni u tragovima, nego uz pomoć radikalskog fanatizma. Svako uverenje koje ima definitivno je. Đuka je hodajuća, hiperaktivna negacija svakog drugačijeg mišljenja, uz uslov da Vučićevo nikada nije drugačije od njegovog.

Uveren je u besmislenost Darvinove teorije evolucije. Njegov kreacionistički stav ima snažnu ličnu nijansu: „Ja nisam postao od majmuna, nego od boga!“ Reklo bi se da Gospod nije uložio previše dobrog materijala niti napora u kreiranju mučenika Đukanovića, ali šta je – tu je, to nam je. Takva bogotvorina je neizbežna dok je tvorac ovde.

Epizoda o njegovom upadu sa grupom od sedam ljudi (avgust 2013) u prostorije državne lutrije još nije objašnjena, niti će biti. Tačno u ponoć Đukanović, tada predsednik Upravnog odbora, sa ekipom za tajne poslove ušao je u kuću sreće i ostao tamo do 2 ujutru. Ili do rane zore, kako vam drago.

Jedva je pristao da odgovori čime se bavio među bubnjevima i kuglicama u ponoć, a onda je našao jednostavan, ali savršeno glup odgovor: Išli smo da krečimo!

Lutrija je inače pod stalnom sumnjom zbog nameštanja rezultata izvlačenja. Neki profesori matematike tvrde da premiju niko nikada nije dobio: „Zar mislite da bi banda dopustila da bilo ko izvan bande dobije milione?“

Ispostavilo se da je Đukina ekipa noćnih špijuna postavljala prislušne uređaje. Posebna je tema koja je njihova svrha, ali biće da je odgovor u kreativnoj kontroli sreće kao nedeljive naprednjačke privilegije.

U biografiji ovog koloritnog vladarevog batlera zabeležena je podrška javnom kanibalističkom naumu jednog činovnika vlasti. Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je poručio profesoru Vladimiru Polovini da će mu „iščupati grkljan i pojesti ga ka njegov pit bul!“

„U potpunosti podržavam!“ Tako je napisao Đukanović.

Zamolio je Vučića da odmah raščisti sa kriminalcima, parazitima i ostalim zlikovcima u Glavnom odboru SNS-a.

Brzo je shvatio da to nije moguće bez raspuštanja celog rukovodećeg tela stranke.

I konačno mu je udeljena možda najvažnija uloga u karijeri najstrastvenijeg obožavaoca vođe: da ode na N1 i pomogne njegovom gašenju. Bez toga nema ostvarenja najpoznatijeg uzora o nacionalnom homogenu: jedan vođa, jedan narod, jedna partija!

Đuka je uveren, kao i onaj koji ga je tamo poslao, da toj televizija nema mesta u njihovom pogledu na Srbiju i svet.

Ona smeta, jer ima drugačiju informaciju. Sve druge televizije se drže programa koji stvara čovek željan da sluša samo ono što govori.

Đuka je uveren u trijumf svog nadmoćnog uma nad stranom silom i unutrašnjim remetilačkim snagama. Oni govore sve što ne prija njegovom a i najvažnijem uhu u državi.

Otišao je posle trijumfalnog gostovanja među svoje hijene na podobnoj nacionalnoj frekvenciji i svi su oni seirili i slavili Đukinu neuporedivu visprenost. On je prepričavao svaki detalj svoje pobede, uveren da uskoro neće biti drugog mišljenja, drugih ideja, drugačijih vesti osim onih koje on želi da stvara ili da čuje.

Hoće li i onda biti slušalaca i gledalaca željnih da čuju i vide još nešto, osim najnovijih podviga u renoviranju pakla?

Ili će kanibal Đuka sa hijenama zaista pojesti Jugoslava Ćosića i oglodati ostatke N1?

Peščanik.net, 13.09.2019.